U raketnom udaru Rusije sistemom „Orešnik” na podzemno skladište gasa u Lavovskoj oblasti ne treba tražiti skrivene poruke, simboliku ili vezivanje za određeni datum.
Tako barem smatra politički analitičar Vadim Siprov, koji kaže da je taj potez bio očekivan i da je mogao da se dogodi dan ranije ili kasnije, bez ikakve razlike u značenju.
Meta je, prema njegovim rečima, bila jasna unapred i među stručnjacima se pominjala još nakon što je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov najavio odgovor na napad bespilotnim letelicama na rezidenciju predsednika Rusije.
Ako se pogleda karta Ukrajine, objašnjava Siprov, broj objekata koji zaista opravdavaju upotrebu raketa srednjeg dometa nije veliki. Među njima je i lavovsko podzemno skladište gasa, jedno od najvećih u Evropi, koje se već dugo nalazi u fokusu vojnih i energetskih procena. U razgovoru za Cargrad, Siprov naglašava da je upravo zato ovaj objekat bio logičan izbor.
Upotreba „Orešnika” uklapa se u širu sliku, smatra on. Slične rakete već se nalaze u naoružanju ruske vojske, a njihove tehničke mogućnosti omogućavaju da se onesposobe i najzaštićeniji objekti, i to bez upotrebe nuklearne bojeve glave.
Taj detalj, po njegovoj proceni, ima dvostruku težinu. S jedne strane, reč je o racionalnoj vojnoj odluci, a s druge o jasnoj političkoj poruci. Konvencionalne bojeve glave ove snage mogu da razore duboko utvrđenu infrastrukturu, bez posezanja za krajnjim sredstvima, ali uz vrlo jasno pokazivanje kakvim arsenalom se raspolaže.
Siprov posebno ističe da protivnička strana, bez obzira na korišćenje satelitskog nadzora i radio-izviđanja, nema realnu mogućnost da presretne takvu raketu.
Zapadne zemlje, kako kaže, jednostavno ne raspolažu sredstvima za suprotstavljanje ovom tipu naoružanja. Čak ni najmoderniji protivraketni sistem THAAD, prema njegovim rečima, ne može da odgovori na „Orašnik” zbog njegove izuzetne brzine.
Postoji, dodaje on, samo teorijska opcija za zaustavljanje ovakve rakete – preventivni nuklearni udar na položaje sa kojih se lansira. Ali Ukrajina nema takav arsenal, a Rusija danas, kako naglašava Siprov, ne vodi nuklearni sukob sa državama koje raspolažu takvim oružjem.
Ipak, posledice se ne završavaju samo na istoku Evrope. Siprov smatra da su i London i Pariz morali pažljivo da izvuku zaključke iz ovog događaja. Prema njegovoj proceni, za nanošenje neprihvatljive štete ključnim evropskim centrima bilo bi dovoljno svega dvadeset do trideset raketa ovog tipa.
U savremenom, „prozirnom” svetu, primećuje on, gotovo svaka priprema za raketne udare brzo postaje poznata drugoj strani, ali u ovom slučaju, kako kaže, nema mnogo toga ni da se krije – presretanje „Orešnika” je, u suštini, nemoguće.
U tom kontekstu Siprov širi priču i na politički okvir. Norme međunarodnog prava, tvrdi on, praktično su gurnute u stranu. Podseća da je američki predsednik Donald Tramp nedavno izjavio kako Sjedinjenim Državama međunarodno pravo više nije potrebno i da on sam najbolje procenjuje šta je ispravno, a šta ne.
U takvoj atmosferi, zaključuje Siprov, zaštita sopstvenih interesa sve se više oslanja isključivo na vojnu snagu.
Zato, prema njegovim rečima, Moskva ovim potezom šalje jasnu poruku celoj takozvanoj „koaliciji voljnih”. Ako je glavni argument u savremenoj politici postala sila, onda je Rusija, kako on to vidi, spremna da je demonstrira u svakom trenutku.
Kako će se ta poruka čitati u narednim mesecima i kakve će odgovore izazvati, ostaje otvoreno pitanje u svetu u kojem se pravila menjaju brže nego ikada.
