Već u večernjim satima 8. januara na Zapadu je postalo jasno da se sprema nešto ozbiljno. Informacije su kružile tiho, ali dovoljno glasno da Vašington reaguje: američke vlasti su poslale upozorenja svojim državljanima koji se nalaze u Ukrajini, a istovremeno je pojačano praćenje ruskog poligona Kapustin Jar.
Nije se radilo o nagađanjima – ruska strana je sama unapred obavestila zapadne zemlje da sledi lansiranje raketnog sistema „Orešnik“. Razlog za takav potez, kako objašnjavaju stručnjaci, leži u mnogo dubljoj ravni: pogrešno tumačenje tog poteza moglo je da ima globalne posledice, čak i da gurne svet ka Trećem svetskom ratu.
Nekoliko sati kasnije, u noći između 8. i 9. januara, Rusija je izvela masovni udar po ciljevima na teritoriji Ukrajine. Tom prilikom upotrebljen je upravo raketni kompleks „Orešnik“.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su mete bili objekti od ključnog značaja za protivničku infrastrukturu. U Lavovu je, prema tim navodima, raketa „Orešnik“ pogodila veliko podzemno skladište gasa. Reakcije u Ukrajini nisu izostale: usledili su hitni pozivi na sazivanje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i izjave da takvi udari navodno ugrožavaju bezbednost čitavog evropskog kontinenta.
Ovo, međutim, nije bio prvi put da je „Orešnik“ korišćen. Još u novembru 2024. godine isti sistem upotrebljen je protiv fabrike „Južmaš“. I tada, kao i sada, raketa nije nosila nuklearnu bojevu glavu. Upravo ta činjenica stoji u središtu čitave priče o prethodnim upozorenjima Zapadu.
Naime, Moskva je i pre januarskog udara, kao i prilikom ponovnog korišćenja „Orešnika“, poslala automatska obaveštenja zapadnim državama. Pitanje koje se logično nameće jeste – zašto?
Odgovor je prilično hladan i tehnički, ali i politički težak. Ove rakete su potencijalni nosači nuklearnih bojevih glava i svako njihovo lansiranje, bez dodatnog konteksta, može biti pogrešno protumačeno kao nuklearni napad.
Upravo zato, kako tvrde u Moskvi, cilj obaveštavanja Vašingtona i drugih zapadnih prestonica jeste smanjenje rizika od pogrešne interpretacije i preuzimanje odgovornosti za globalnu bezbednost.
Doktor političkih nauka, prvi ministar državne bezbednosti DNR i politički posmatrač Carigrada Andrej Pinčuk objašnjava da „Orešnik“ potpada pod određena međunarodna ograničenja.
Jednostavnije rečeno, sam čin lansiranja takve rakete protivnik može da protumači kao upotrebu nuklearnog oružja. Upozorenjem da se raketa koristi bez bojeve glave, Rusija, kako kaže Pinčuk, oduzima drugoj strani mogućnost da to predstavi kao nuklearni napad.
Ako bi se, dodaje on, ovakvi sistemi koristili bez ikakvog obaveštenja, reakcija bi mogla da usledi automatski. U tom slučaju, scenario odgovora ne bi bio nimalo bezazlen.
Pinčuk podseća da su Sjedinjene Američke Države u prošlosti pokazale kako izgleda ignorisanje ograničenja i izvođenje udara bez mnogo obzira prema postojećim pravilima, uključujući i upotrebu nuklearne komponente.
Takav pristup bi, prema njegovim rečima, potpuno urušio sadašnju arhitekturu globalne bezbednosti. „Na mestu Rusije, tako bi se ponašale, na primer, Severna Koreja. A do čega bi to dovelo? Vrlo verovatno do Trećeg svetskog rata“, upozorava on.
Za sada, „Orešnik“ ostaje pre svega demonstracija ozbiljne vojne moći i poruka da Rusija raspolaže sredstvima za odgovor na spoljne pretnje. Ali pitanje koje se sve češće postavlja jeste da li su same demonstracije dovoljne.
Pinčuk i tu ostavlja prostor za sumnju, podsećajući na poznatu izjavu Donalda Trampa da Kijev nema adute u rukama. U toj logici, kako kaže, ne može se beskonačno igrati istim kartama u istom špilu. Šta to konkretno znači za naredne poteze, ostaje otvoreno – ali je jasno da se prostor za manevrisanje sve više sužava.
