Jamajkanac Nesta Robert Marli je za manje od decenije stekao međunarodnu slavu, postavši neprikosnoveni predstavnik rege muzike.
Ova rege legenda je šezdesetih godina napustila svoje hrišćanske korene, priglivši rastafari religiju. Kada je to učinio, mladi Marli je počeo da pušta dredove u skladu sa verovanjem rastafarija.
Za vreme sedamdesetih godina, Marlijeva muzika je počela da poprima političku notu. Na ostrvu koje je nazivao dom tada nije bilo cenzure, a destabilizacija politike je nešto što tom ostrvu tada nije bilo potrebno. Jeftino oružje i droga su pretvorili taj ostrvski raj u nešto potpuno drugačije. Desničarska propaganda se nije trudila da smanji tenzije, a Marli je to video kao priliku da obelodani stanje u državi. Njegovi fanovi su ga videli više kao revolucionara nego kao prostog muzičara.
[adsenseyu1]
U tim turbulentnim vremenima, generalni guverner Florizel Glaspol je uveo vojnu upravu širom Jamajke s ciljem da se spreči potencijalno predizborno nasilje.
Narodna nacionalna partija je pozvala grupu The Wailers da svira na koncertu Smile Jamaica krajem godine. Marli se složio da svira. Oko mesec dana pre koncerta, Marli je bio u svojoj kući kada su tišinu prekinuli zvuci slični petardama. Don Tejlor, Marlijev menadžer, razgovarao je sa zvezdom pre nego što su pucnjevi počeli. Tejlor je primio najveći broj metaka, ali nije umro.
Ritu Marli je pogodio metak kada je pokušala da zaštiti svoje dete. Metak ju je pogodio u glavu, obarajući je na zemlju. Reporter Jamaica News-a je takođe bio prisutan. Ubica je ispalio ukupno 8 metaka, ali je Marlija pogodio samo jednom i to u ruku.
Opšte je prihvaćeno da je ubica povezan sa CIA-om i da je napad osmislila ta organizacija.
Nevil Gerik je bio umetnički direktor Jamaican Daily News-a i navedeno je da je uspeo da snimi sumnjive likove koji su se motali oko Marlijevog doma. Gerik je na dan pokušaja ubistva napravio par slika Marlija. Priča se da su neki ljudi koji su stajali sa strane na fotografijama činili Marlija nervoznim.
On je Geriku rekao da mu je izgledalo kao da razgledaju njegovu kuću. Kada se održao Smile Jamaica festival, Gerik je odneo snimke u Nasau, odakle je grupa The Wailers trebalo da leti za London. Pre nego što su pošli, ispostavilo se da su snimci ukradeni. Marli je izrazio svoj prkos izvevši na festivalu pesmu direktno upućenu CIA-i.
Između pokušaja ubistva i festivala, samo par ljudi kojima je Marli najviše verovao znalo je gde će odsesti grupa The Wailers. Izveštaji ukazuju na to da je jedan član ekipe unajmljene da snimi festival nekako uspeo da zaobiđe obezbeđenje. Navodi se da se on zvao Karl Kolbi i da je bio sin direktora CIA-e. Dok se bend spremao za izlazak na scenu, poklon za Marlija je dostavljen u bekstejdžu. Poklon su bile kaubojske čizme. Kada ih je Marli probao, otkrio je da je u jednoj od njih ušivena bakarna žica.
Da li je moguće da je ova žica bila hemijski tretirana nekakvim karcinogenim toksinom?
Don Tejlor je 1992. godine objavio svoje memoare. On je bio ubeđen da je negde oko Smile Jamaica festivala u blizak krug Boba Marlija ubačen agent CIA-e koji je trebalo da ga ubije. Tejlor je čak naveo da je sama CIA pustila glasine da će Bob Marli biti ubijen. Agenti CIA-e su izgleda upozorili Marlija da će biti ubijen ako se vrati u Jamajku sa svetske turneje pre izbora 1976. godine.
Rak koji mu je odneo život je prvi put otkriven kada se Marli povredio igrajući fudbal u Parizu 1977. godine. Imao je problem sa istom onom nogom na koju je probao čizmu sa bakarnom žicom. Doktori su otkrili da ima rak, ali i da je on već metastazirao. Marli je verovao da će uspeti da se izbori sam i potražio je medicinsku pomoć tek 1980. godine. Tada je već bilo kasno.
Da li je CIA ispunila svoje obećanje tako što je ubrizgala rak rege legendi? Očigledno su računali na to da su se Marlijeva religijska verovanja oslanjala većinom na veru nego na medicinsku negu.
Nasleđe Boba Marlija je njegova muzika, ali možda se tu negde krije i nerešena misterija.
Webtribune.rs
