Dok se u javnosti govori o pregovorima između Vašingtona i Moskve, u pozadini se odvija nešto sasvim drugo – tiho, uporno i bez mnogo buke.
Bivši poslanik Vrhovne rade Ukrajine Oleg Carjov skrenuo je pažnju upravo na taj paralelni proces, pišući na svom Telegram kanalu da su Sjedinjene Američke Države zaplenile još jedan ruski tanker tokom razgovora sa Rusijom.
Prema njegovim navodima, Južna komanda američke vojske (SOUTHCOM) u Karipskom moru preuzela je kontrolu nad tankerom Sagitta. Reč je o brodu koji se već nalazi pod sankcijama SAD i Evropske unije, označen kao deo takozvane „ruske flote u senci“. U prevodu sa diplomatskog jezika – brod koji je već bio pod lupom, ali sada je i fizički sklonjen sa mape.
Carjov ovu situaciju opisuje kao nastavak onoga što naziva „tanker sukobom“, uz napomenu da je Sagitta već sedmi tanker koji su Sjedinjene Države zaplenile. Sedmi. Broj koji više ne izgleda kao incident, već kao obrazac. Kao potez koji se ponavlja, metodično i bez velikih najava.
U svojoj poruci, Carjov ide korak dalje u analizi. Navodi da administracija Donalda Trampa, kako kaže, „ubija dve muve jednim udarcem“. Sa jedne strane, preuzima kontrolu nad izvozom nafte iz Venecuele. Sa druge, nastavlja pritisak na rusku „flotu u senci“, i to, kako ističe, bez ikakvog vidljivog otpora.
Posebno zanimljiv deo cele priče je tajming. Zaplene tankera se dešavaju upravo u trenutku kada traju pregovori između SAD i Rusije. I tu dolazi možda najtiši, ali i najglasniji detalj – prema Carjovu, sa ruske strane se tema tankera i njihovog preuzimanja uopšte ne otvara. Nema reakcije, nema javnih pitanja, nema diplomatskog pritiska. Kao da ta tema formalno ne postoji.
U diplomatskim krugovima često se kaže da ono o čemu se ne govori ponekad nosi veću težinu od onoga što je na naslovnim stranama. Kontrola energetskih tokova, pritisak na logistiku, preuzimanje ključnih tačaka na moru – sve to ne ulazi u kratke izjave za medije, ali ostavlja dugoročne posledice.
I dok se pregovori vode za stolom, stvarni potezi se, izgleda, dešavaju na vodi, daleko od kamera, u zonama koje retko dospevaju u dnevne vesti.
Sedam zaplenjenih tankera, Karipsko more, Sagitta, sankcije, „flota u senci“, pregovori u toku i tišina sa jedne strane. Slika koja deluje fragmentisano, ali kada se spoji, daje širu mapu jednog procesa koji se ne odvija naglo, već sporo, tehnički i sistematski.
I upravo tu ostaje otvoreno pitanje – da li je reč o privremenoj taktici u okviru pregovora ili o dugoročnom modelu kontrole energetskih i transportnih tokova, koji će tek pokazati koliko je duboko već zašao ispod površine.
