Zvaničnici Bele kuće, vlasti u Kijevu i proruski analitičari su se, posle više od 400 dana rata, složili oko jedne stvari – oko stotinu dokumenata koji su se pojavili na društvenim mrežama su falsifikati, ili deličično promenjeni originali.
Vašington pokrenuo istragu o curenju poverljivih podataka i od Tvitera zatražio da ih „obriše sa Interneta“. Ruski mediji bez preteranih reakcija na ovaj slučaj.
Vlasti u Vašingtonu i Kijevu, kao i proruski analitičari tvrde da stotinjak dokumenata, koji su se u poslednjih nekoliko dana pojavili na društvenim mrežama, predstavljaju falsifikate napravljene kako bi se „stvorila lažna sigurnost“ među ruskim trupama, ili „omela ukrajinska kontraofanziva“. Zavisno od strane koja je komentarisala procurele papire.
Pentagon i američko ministarstvo pravde, pak, pokrenuli su istragu o ovim dokumentima, ne zalazeći preterano u ocene verodostojnosti spisa i njihovom poreklu, mada je u njima taksativno naveden napredak u procesu doturanja oružja i opreme Ukrajini, mnogo detaljnije nego što to javno čine vlasti u Vašingtonu.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
U dokumentima se navode i detalji čitavog niza tajnih vojnih operacija, koje se direktno ili posredno tiču rata u Ukrajini – od akcija „Vagnera“ u Africi, načina na koji Izrael isporučuje oružje Ukrajincima, veza Ujedinjenih Arapskih Emirata i Moskve, pa sve do rezervi koje vlasti u Seulu imaju oko isporuka municije za ukrajinsko ratište.
[adsenseyu1]
Najviše pažnje privukao je navodni izveštaj o gubicima dve strane od početka rata do 1. marta, prema kojem su ruske snage izgubile između 16.000 i 17.000 vojnika, dok je istovremeno poginulo više od 70.000 Ukrajinaca.
Šef združenog štaba oružaanih snaga SAD, general Majk Majli je još u novembru objavio da su gubici ruskih snaga u Ukrajini debelo premašili 100.000 ljudi, kao i da je sličan broj mrtvih i na ukrajinskoj strani.
Rusko ministarstvo odbrane je, do sada, priznalo da je oko 6.000 pripadnika oružanih snaga te države poginulo na ukrajinskom frontu. Ukrajinska strana tvrdi da su Rusi izgubili oko 177.000 vojnika, dok se procene Pentagona kreću i do 200.000 mrtvih Rusa i upola manje stradalih Ukrajinaca.
Brza istraga u Vašingtonu
Ipak, žurba sa kojom su američki zvaničnici pokrenuli istragu o poreklu dokumenata navodi na zaključak da Vašington želi da zatvori kanale kojima cure povreljivi dokumenti. Istrage Pentagona i ministarstva pravde, pak, nisu zaustavili dalje objavljivanje dokumenata, pa su nastavili da se pojavljuju navodni spisi sa poverljivih brifinga o Kini, odnosima na Bliskom istoku i borbi protiv terorizma.
[adsenseyu4]
Na mreži „4chan“, se tako pojavio dokument u kojem se detaljno analizira stanje na borbenim linijama u Ukrajini i mapa stanja bitke za Bahmut, za čiju se kontrolu već mesec dana žestoko bore ruske i ukrajinske snage.
U dokumentima se, međutim, ne pominje gde bi i kada mogla početi ukrajinska ofanziva.
Iako sve strane tvrde da dokumenti predstavljaju „ozbiljno podmetanje“, Bela kuća je navodno od Tvitera zatražila da ih ukloni sa Interneta.
„Da, možete bez problema da obrišete stvari sa Interneta – to savršeno fukncioniše i ne privlači nikakvu pažnju na šta god želite da sakrijete“, odgovorio je sarkastično Ilon Mask.
Zvaničnici administracije predsednika Džozefa Bajdena priznali su da pokušaji da se ovaj sadržaj ukloni sa društvenih mreža „nije bio uspešan“.
Njujork tajms je preneo komentar nekadašnjeg zvaničnika Pentagona, Mika Mulroja koje je celo zamešateljstvo nazvao „ozbiljnim provalom u sistem bezbednosti“, navodeći da je to „delo nekoga ko je želeo da podrije Ukrajinu, SAD i akcije NATO-a“.
Falsifikat, original ili original falsifikata
Ukrajinske vlasti su, odmah po pojavljivanju dokumenata, ocenile da se radi o očiglednom pokušaaju Rusije da dezinformacijama podrije nastojanja Kijeva da pokrenu veliku prolećnu kontraofanzivu.
„Veoma je važno da se podsetimo da su, u prethodnim decenijama, najuspešnije ruske specijalne operacija potekle sa Fotošopa“, rekao je ukrajinskoj televiziji Andrij Jusov, portparol vojne obaveštajne službe.
„Posle preliminarne analize, uverili smo se da se radi o lažnim, falsifikovanim procenama gubitaka na obe strane, pri čemu je deo informacija prikupljen na sumnjivim izvorima“, rekao je Jusov.
Gotovo istovremeno, kancelarija predsednika Volodimira Zelenskog saopštila je da su se sastali najviši vojni zvaničnici Ukrajine, koji su se „usredsredili na pokretanje mera kako bi se sprečilo curenje informacija vezanih za planove ukrajinskih oružanih snaga“.
Brze reakcije Pentagona i Kijeva, kao i ocene nekih zvaničnika Pentagona, prema kojima su „dokumenti autentični, ali malo izmenjeni“, dovele su do serije spekulacija o poreklu ovih dokumenata.
Ukrajinska veza je odmah odbačena, jer spisi nose oznaku „Secret/NoForn“, što znači da nisu bili dostupni zvaničnicima ni jedne zemlje osim Sjedinjenih Američkih Država, pa se istraga koncentrisala na identifikovanje osoba koje su imale pristup dokumentaciji.
Pre nego što su primećene u četvrtak i petak, fotografije ovih dokumenata od početka marta su, kako tvrde blogeri, bile dostupne na Diskordu, ali su, u međuvremenu, sa Tvitera i Diskorda nestali nalozi osobe koja ih je objavila.
Ukupno, za 48 sati na internetu je objavljeno, ili otkriveno, oko 100 dokumenata koje je Njujork tajms nazvao „potencijalnom noćnom morom“ za SAD, Veliku Britaniju, Australiju, Novi Zeland i Kanadu.
U spisima se nalaze i ukrajinski planovi za naširoko najavljivanu prolećnu ofanzivu, kao i ocena o slabljenju protivvazudušnih sposobnosti te države, te mape i procene snage pojedinih jedinica.
Za razliku od zvaničnika, analitičari smatraju da bi akcija objavljivanja dokumenata mogla biti deo nastojanja Rusije da unese razdor u odnose između Vašingtona i Kijeva, tvrdeći da je smanjeni broj ruskih i povećani broj ukrajinskih žrtava jedan od dokaza za tu teoriju.
Navodno, od početka rata pojavio se prilično značajaan broj, pre svega ukrajinskih dokumenata, čiji je sadržaj donekle promenjen pre objavljivanja na internetu, ali da do pre dva dana takve ruske akcije nisu imale preteranog efekta.
Rat informacijama
Količina, učestalost i detalji sirovih podataka koji se objavljuju u vezi sa krizom na granici Rusije i Ukrajine je bez presedana u istoriji obaveštajnih službi. Posle godina dominacije ruskih izvora, Vašington je u velikoj meri uspeo da preuzme inicijativu u novom informativnom ratu.
Tajni planovi, satelitski snimci, navodni špijuni, helikopteri u brišućem letu, strateški bombarderi, tenkovi, balistički projektili, oklopni transporteri, kolone vozila na putevima, tovari vojne opreme na aerodromima – fotografije su koje su preplavile medije i društvene mreže.
Talas bezbednosnih podataka, koji su decenijama ranije pažljivo sklanjani od očiju javnosti, usledio je posle serije loših procena američkih obaveštajaca, kojima se na teret stavljalo da su prespavali najave ruske invazije na Krim 2014. godine, ulaska u sirijski sukob godinu dana kasnije i mešanje u predsedničke izbore u SAD 2016. godine.
Nova informativna strategija Vašingtona testirana je svega nekoliko meseci posle iznenađujuće brzog pada Kabula i procena, koje su se ispostavile zaludnim nadama, da bi avganistanska vojska, umesto par nedelja, mogla mesecima odolevati pritiscima talibana.
„Broj, učestalost i detaljnost sirovih obaveštajnih podataka koji se objavljuju je bez presedana“, napisao je nekadašnji zvaničnik Centralne obaveštajne agencije, Daglas London za „Forin afers“.
Glavni kreator nove strategije Vašingtona, kako je neposredno pred početak rata u Ukrajini objavio magazin Njujorker, je savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven, koji je u nekoliko pojavljivanja na američkim televizijskim mrežema potencijanu invaziju Ukrajine nazvao katastrofom.
Napad je, prvobitno, bio najavljen za 16. februar, da bi postepeno bio pomeran, što su Rusi protumačili kao dokaz očigledne medijske manipulacije, dok su Amerikanci slavodobitno obznanili da je obeladonjivanje planova odvratilo ruskog predsednika Vladimira Putina od početka napada.
Suštinski, informativni rat nove generacije počeo je krajem novembra 2021. godine kada su Amerikanci objavili prve procene prema kojima se blizu granica Ukrajine nalazilo oko 70.000 ruskih vojnika i gomila opreme. Do početka rata, broj vojnika i vozila je rastao.
Rat je počeo 24. februara 2022. godine.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Rade Maroević (RTS)
