[adsenseyu3]
[adsenseyu2]
Debata oko klimatskih promena koje su nastale direktno kao posledica ljudskih aktivnosti dobila je iznenadni obrt otkrićem da je proces topljenja leda na Antarktiku otpočeo pre više od 100 hiljada godina- dok je čovečanstvo još uvek bilo nemoćno da utiče na to.
Najnovije otkriće dokazuje da je topljenje leda otpočelo pre oko 115 hiljada do 130 hiljada hiljada godina i donelo potvrdu svih onih tvrdnji koje su se oslanjale da je takav proces prirodan i da se odvija nezavisno od uticaja čoveka, uprkos skepticima koji su se takvim tvrdnjama protivli.
Međutim, pokrenuta je kampanja da se ograniči emisija ugljenika kako bi se sprečilo pojačanje globalnog zagrevanja.
Led na Antarktiku se smanjio za 65% u odnosu na period od pre oko 128 hiljada godina, kada je temperatura bila neznatno toplija nego sada, prema izveštaju objavljenom u časopisu “Nature communications.”
[adsenseyu4]
To je bio period kada su se prvi Evroazijci selili iz Afrike u Evropu i Aziju, kao primitivni ljudi.
Ovakvi zaključci su izvedeni na osnovu pronađenim drevnim jezgrima leda duboku u pojasu Antarktika.
Hemijski sastav snega pokazuje koliko je dugo nošen snažnim vetrovima i dobio svoje konačno odredište kao i pretvaranje u led.
Istraživači tvrde da značaj smanjenja emisije ugljenika u prirodi nije toliko značajan koliko kampanja promoviše, kao i da je ljudski uticaj na klimatske promene gotovo beznačajan.
https://youtu.be/Of_4yXJXq2U
Ali, oni su često optuživani da sarađuju sa naftnim idustrijama i da zbog toga iznose ovakve tvrdnje.
Druga strana, ipak, tvrdi da su skeptici povezani sa zelenom industrijom i da je to razlog njihovog interesa u kampanji protiv globalnog zagrevanja a naročito emisije ugljenika.
Skeptisi opet tvrde da nova teorija podupire više prirodne faktore koji utiču na klimu, u odnosu na nivo ljudske aktivnosti.
[adsenseyu1]
Argument da je topljenje leda počelo prirodnim kontrakcijama pre 128 hiljada godina ne deluje opravdano jer ispada da je planeta bila u stanju da se ohladi i oporavi i da ponovo poveća obim polarnog leda.
Ipak, britanski naučnici koji stoje iza izveštaja upozorili su da njihovo istraživanje ukazuje da ljudski faktor može pogoršati prirodne promene kao i da će oko 2200.godine biti otopljeno 58% leda na Antarktiku.
Skeptici ukazuju na činjenicu da je sve više lednika koji plutaju oko Antarktika i da se njihov broj povećao u poslednjih nekoliko decenija, što prkosi teorji staklene bašte.
Istovremeno, na Arktiku, na drugom kraju planete, količina leda se smanjuje.
Ali naučnici su zaključili da se led Antarktika otapa već više od 100 hiljada godina, što pokazuje da klimatske promene izazvane ljudskim faktorom mogu izazvati i naglo poboljšanje u bliskoj budućnosti.
Otapanje bi moglo da se preokrene u obrnutom smeru jer je širenje leda oko Antarktika paradoksalno.
Istraživanje tvrdi: “Veliko smanjenje leda od pre 128 hiljada godina moglo bi da ukaže na kritične tačke u sistemu morskog leda.”
Maks Holovej, vodeći autor, rekao je da je drevnom sjedinjavanju leda možda prethodio kolaps ledenog pokrivača u zapadnom delu Antarktika koji se odvojio u more i time podigao njegov nivo.”
On je rekao:” Sa velikim smanjenjem morskog leda očekivalo bi se da svaki deo bude osetljiviji.”
Jedna od ranijih studija iz 2014.godine sugerisala je da su neki glečeri na zapadu Antarktika već počeli nepovratno da se otapaju.
Naučnici kažu da su dešavanja na severnom i južnom polu kontradiktorna, Antarktik je okružen otvorenim okeanom, dok je Arktik okružen kopnom Rusije, Kanade, Grenlanda i Aljaske.
Luis Šime, koautor studije, izjavio je: “Ovim otkriće, po prvi put, utvrdili smo da je ledeni pojas na južnoj hemisferi podložan velikim klimatskim promenama.”
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
