Novoizabrani predsednik Crne Gore Jakov Milatović obećao je da će ubrzati put svoje zemlje ka članstvu u EU i da će se držati njene političke linije prema Rusiji vezano za Ukrajinu, kao i da će se zalagati za jače veze sa Srbijom i drugim balkanskim susedima.
„Jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta za Crnu Goru, kao i za mene kao novog predsednika zemlje, biće ubrzanje pristupanja zemlje EU kako bi Crna Gora, nadam se, postala sledeća članica EU u narednih pet godina mog mandata“, rekao je Milatović u intervjuu za agenciju Asošiejted pres (AP) koja dodaje da je njegova posvećenost EU u suprotnosti sa optužbama da je marioneta Moskve.
Milatović je rekao da su ključni razlozi poraza Mila Đukanovića njegova dugogodišnja vlast, kao i optužbe za raširenu korupciju tokom njegove vladavine.
„Zato volimo da kažemo da smo pobedili jednog od poslednjih diktatora u Evropi…Zato zaista verujem da je jučerašnja pobeda u ovoj maloj balkanskoj državi i velika evropska pobeda, pobeda evropskih vrednosti“, rekao je Milatović u intervjuu dan nakon pobede u drugom krugu predsedničkih izbora, 2. aprila.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
AP navodi da je to bio prvi Đukanovićev poraz na izborima otkako je ušao u politiku u bivšoj jugoslovenskoj republici početkom 1990-ih dodajući da je, tokom decenija na vlasti, ovaj 61-godišnjak prešao put od prosrpskog komuniste do prozapadnog političara, da je dva puta bio predsednik i sedam puta premijer i da je tokom svog mandata, često optuživan za korupciju i pritisak na pravosuđe što je poricao.
[adsenseyu1]
Odgovarajući na engleskom, Milatović je za AP rekao da je njegov prethodnik „zaista simbol režima koji je vladao zemljom koristeći organizovani kriminal i korupciju“.
„Te tri stvari, značajan ekonomski pad, organizovani kriminal i korupcija i zaista veoma spora evropska integracija su simboli (Đukanovićevog) režima“, rekao je on.
AP navodi i da su se odnosi Srbije i Crne Gore pogoršali otkako je Đukanović 2006. godine izveo zemlju iz zajednice sa Srbijom i kasnije uveo u NATO 2017. i dodaje da je Đukanović tokom predizborne kampanje rekao da birači biraju između članstva u EU ili pridruživanja „srpskom svetu“ – kopiji „ruskog sveta“.
Milatović je rekao da će pokušati da popravi odnose sa Srbijom, kao i sa drugim susednim balkanskim državama.
„Verujem da je budućnost svih zemalja Zapadnog Balkana u EU i mislim da Crna Gora sigurno može biti prva koja će ući“, rekao je Milatović.
[adsenseyu4]
Što se tiče odnosa sa Rusijom, Milatović je podsetio da „Crna Gora snažno, 100 odsto vodi spoljnu politiku EU“ i da će „tako i ostati“.
„Dakle, punopravna politika EU je ona koju Crna Gora treba da vodi u budućnosti, a posebno je važna sada kada je u pitanju ruska agresija na Ukrajinu… Ne postoji niko u Evropi, a u Crnoj Gori očigledno, ko može da podrži invaziju jedne zemlje na drugu suverenu zemlju“, dodao je novoizabrani predsednik Crne Gore za AP.
Ko je Jakov Milatović
Rođen je u Podgorici 7. decembra 1986. godine. Oženjen je Milenom i ima troje dece – ćerke Saru i Anu, i sina Davida.
Po nacionalnosti je Crnogorac, a po veroispovesti pravoslavac.
Osnovnu, srednju školu i fakultet završio je Podgorici. Bio je student generacije sa prosečnom ocenom 10, što mu je omogućilo da dobije razne stipendije za nastavak školovanja u inostranstvu.
Kao stipendista američke vlade jednu studijsku godinu je proveo na Državnom univerzitetu Ilinoisa (Illinois State Universiti).
Posle toga je jedan semestar slušao na Univerzitetu za ekonomiju i biznis u Beču (WU Wien), ovog puta kao stipendista Vlade Austrije. Evropska komisija mu je omogućila da jednu studijsku godinu provede na Univerzitetu u Rimu (La Sapienza). Kao stipendista britanske vlade magistrirao je ekonomiju na Univerzitetu Oksford (Oxford University).
Pored formalnog obrazovanja, Milatović je pohađao i programe u organizaciji Ujedinjenih nacija u Njujorku, nemačke Fondacije Konrad Adenauer, Ambasade Crne Gore u Rimu i Kancelarije za međunarodnu saradnju Ekonomskog fakulteta u Podgorici.
Pored toga, prošao je i program „Oxbridge Academic“ na Oksfordu, te brojne programe Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Londonu, Londonske škole ekonomije (LCE) i drugih.
Usavršavao se i na Univerzitetu u Pekingu, Liderskoj akademiji Univerziteta Standford i Univerziteta u Beogradu.
Dobitnik je brojnih priznanja, govori engleski, italijanski i španski jezik.
Radio je u bankarskom sektoru u zemlji i inostranstvu, bio je deo tima za ekonomsku i političku analizu u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), bavio se ekonomskom analizom regiona Jugoistočne Evrope, a potom analizom zemalja Zapadnog Balkana.
Od 2018. do 2020. godine je u Bukureštu radio kao glavni ekonomski analitičar EBRD-a za Rumuniju, Hrvatsku, Sloveniju u Bugarsku. Autor je više stručnih radova i koautor dve knjige.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(Beta)
