Reportaža o ruskim predsedničkim izborima u zapadnoj štampi je, predvidivo, odražavala slabo poznavanje ruske realnosti i ruskog mentaliteta. Naravno, zapadni novinari su svoje materijale pravili za svoje interne potrošače, ali njihovi zaključci jasno ukazuju na to da se Zapad nije ni najmanje približio svom krajnjem cilju, da ili uništi, ili prepravi Rusiju i njen narod.
Prva stvar koja upada u oči u svim analitičkim člancima, je pretpostavka o tome da Vladimir Putin prestiže Staljina, u smislu političke dugovečnosti. “Putinova pobeda će njegovu političku dominaciju u Rusiji dovesti do skoro polovine veka, do 2024. godine, do kada će on imati 71. godinu. Samo je Josif Staljin vladao duže“, napisao je „Business Standard“.
[adsenseyu1]
Ova tvrdnja implicitno pravi paralele sa erom Staljina, koja se na Zapadu obično naziva “fašističkom“. Pored toga, Putina su kritikovali zbog njegove “neodržive“ želje za moći. Takva pretpostavka može da stvori impresiju kod zapadnih čitalaca (iako rast popularnosti Musolinija, Salazara i Franka u odgovarajućim zemljama pobija sve rekorde), ali je Rusija već odavno naučila da na dijalektički način posmatra Staljinovu figuru.
S jedne strane, da, on je bio diktator koji je previše ubijao, ali s druge strane, on je bio političar koji je Sovjetski savez pretvorio u industrijsku silu, koji nije tolerisao korupciju, koji je na prvo mesto stavljao sovjetsku porodicu, kulturu i obrazovanje.
Što se tiče političke dugovečnosti, stanovnici Rusije su ti koji biraju Putina, za razliku od, na primer, Nemačke, gde Angelu Merkel već 20 godina bira šaka elita. Koja opcija je više demokratska?
Druga stvar koja privlači pažnju u zapadnoj reportaži o ruskim izborima se odnosi na opozicionog aktivistu Alekseja Navalnija. Putinovom glavnom neprijatelju, opozicionom lideru Alekseju Navalniju, zabranjeno je da se kandiduje zbog krivične osude koja se naširoko smatra politički motivisanom. Navalni je pozvao na bojkot glasanja.
Putin je odgovorio na gore navedeno: “Ovo, očigledno, govori o preferencijama američke administracije u rukovodstvu drugih zemalja. Govore koga bi više voleli da vide u rukovodstvu zemlje… U ovom smislu, oni su izgubili. Bolje bi bilo kada bi ćutali“, rekao je Putin u januaru, na sastanku sa rukovodiocima medija. Zaista, Navalni je očigledno daleko od toga da bude negde u blizini Solženjicina ili Saharova.
Treće, zapadni novinari kažu da su ruske vlasti iskoristile administrativne resurse kako bi osigurali visoku izlaznost. FoxNews je citirao 20-godišnju ženu po imenu Darija Suslina i gradonačelnika Jekaterinburga Evgenija Roizmana, koji su bili prestravljeni zbog “pritiska“.
“Koriste sve, škole, vrtiće, bolnice – borba za izlaznost je neverovatna“, rekao je Roizman, jedan od retkih opozicionih političara koji imaju značajnu izabranu funkciju“, prenosti „FoxNews“.
Važno je napomenuti da administrativni resursi nisu pozivali na glasanje za Putina – ljudi su ohrabrivani da izađu i glasaju, a to su dve potpuno drugačije stvari.
Četvrto, zapadni novinari kupuju ideju da je razlog Putinove pobede njegova sposobnost da igra po želji Rusa da pruže otpor Zapadu u Siriji, Ukrajini i svuda. Osim toga, oni tvrde da je taj “carski šovinizam“ izazvan lošim tumačenjem prijateljskih namera Zapada da poseje demokratiju u “lošim zemljama“. Međutim, zapadni mediji dobro zaključuju da je britanska premijerka Tereza Mej, pokušavajući da konsoliduje britance uoči Bregzita, i u nemogućnosti da vidi cepanicu u svom oku, uplesala u Putinove ruke sa slučajem „Sergeja Skripalja“.
Odgovor na svo to nasilje nije glavni cilj ruskih vlasti. Krajnji cilj je da ljudi budu zadovoljni svojim životom u Rusiji, napisao je urednik sajta Atlantico.fr, Žan-Mark Silvester.
Peto Anton Trojanovski je na stranicama „The Washington Post-a“ napisao, da su ruske vlasti organizovale masivan spektakl od Arktika do ISS-a, kako bi pokazali veličinu podrške stanovništva, bez da su i reč rekli o brojnim falsifikatima koji su došli od pristalica Navalnija. Autor iznosi originalno tumačenje izlaznosti na Krimu, tvrdeći da su stanovnici Krima bili navedeni na to, da veruju da bi bez Putina Krim pao u ambis rata i gej brakova.
Na kraju, predsednički izbori u Rusiji su uverili Zapad da se ne sme spustiti pred takvom “šovinističkom“, “rasisističkom“ i “netolerantnom“ zemljom kao što je Rusija. Australijski televizijski kanal ABC u licu Dženifer Meters veruje da Rusija koristi širok spektar skrivenih sredstava obaveštajnih i specijalnih službi, i zanemaruje pravila civilizovanog ponašanja.
“Ako Zapad zaista izgubi strpljenje sa Rusijom, to bi narednih šest godina Putinovog predsedavanja moglo načiniti mnogo manje ugodnim“, napisala je ona. Robert Kutner je u „Huffington Post-u“ proširio ovu ideju i sugerisao isključivanje Rusije iz bankarskog sistema, zabranu Rusima da kupuju nekretnine na Zapadu, ograničavajući im ulazak u zapadne zemlje.
Italijanski novinar i političar Đulijeto Kjeza je rekao da su svi pokušaji vršenja pritiska na Rusiju i Ruse osuđeni na propast, jer su izbori pokazali jedinstvo Rusa oko njihovog predsednika. Histerija rusofobije na Zapadu se neće smanjiti u narednim danima, mesecima i godinama, smatra ovaj novinar.
“Zapad veruje da treba da slomi Rusiju, jer Rusija krši njihova prava. Postoje planovi za mnoge naredne godine. Reći ću vam iskreno, trebalo bi da se plaše jake Rusije, i ne postoji drugi način da pobede“, rekao je Kjeza.
Ono što je problematično je to što zapadni analitičari ne razumeju zašto je Tramp došao na vlast, i zašto Putin još uvek može da je zadrži. Današnji Amerikanci srednje klase žive gore nego što su živeli njihovi roditelji, ali u današnjoj Rusiji, mlađe generacije žive bolje nego što su živeli njihovi roditelji. Međutim, iznad svega, Rusi su uvek nacionalnu ideju postavljali iznad materijalnog blagostanja.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu6]
