U korporativnim krugovima Zapada sve češće se šapuće o onome što su neki nazvali „tamnim fabrikama“ – pogonima u Kini u kojima roboti rade i noću, bez potrebe za osvetljenjem, jer ljudi tamo više nisu neophodni.
Taj prizor, opisuju svedoci, istovremeno je fascinantan i zastrašujući. Nije više reč o teorijama budućnosti, već o stvarnosti koja se već dogodila.
Prema pisanju lista The Telegraph, direktori velikih zapadnih kompanija koji su poslednjih meseci obišli kineske proizvodne pogone vratili su se – šokirani.
Među njima je i izvršni direktor Forda, Džim Farli. Njegovi utisci bili su toliko snažni da ih je podelio javno: Kineska auto-industrija, rekao je, ne samo da je dostigla Zapad, već ga u nekim segmentima već i pretekla – od kvaliteta do troškova proizvodnje. „Ulazimo u eru u kojoj gubitnici mogu izgubiti i budućnost svojih kompanija“, upozorio je.
Slične utiske doneo je i australijski milijarder Endru Forest, osnivač i direktor rudarskog giganta Fortescue. Nakon obilaska više kineskih fabrika, priznao je da ga je zapanjio stepen automatizacije.
„Mašine rade sve. Nema radnika na liniji. Gledate kako proizvod nastaje bez ijednog čoveka u hali“, opisao je. Toliko ga je to iskustvo impresioniralo da je, po povratku, odustao od planova da samostalno pokrene proizvodnju pogonskih sistema za električna vozila.
Još upečatljiviji primer dao je Greg Džekson, direktor britanske kompanije Octopus Energy. On je, posle posete jednoj fabrici pametnih telefona, izjavio da je prisustvovao gotovo potpunoj eliminaciji ljudskog faktora u proizvodnji – roboti su obavljali sve poslove, od sklapanja do pakovanja. „Čovek jednostavno nema šta da radi“, rekao je.
Takvi opisi deluju kao naučna fantastika, ali podaci potvrđuju ono što su poslovni lideri videli sopstvenim očima. Prema procenama Međunarodne federacije robotike (IFR), broj industrijskih robota u Kini porastao je sa 189.000 u 2014. godini na više od dva miliona do 2024.
Samo tokom prošle godine u zemlji je instalirano 295.000 novih mašina – naspram 34.000 u SAD, 27.000 u Nemačkoj i tek 2.500 u Velikoj Britaniji.
Analitičari smatraju da Kina ulazi u novu fazu tehnološke transformacije. Nekadašnja prednost u jeftinoj radnoj snazi i državnim subvencijama sada se premešta na inženjerske inovacije, automatizaciju i veštačku inteligenciju. Ulog je ogroman – dominacija u strateškim industrijama budućnosti: električna vozila, baterije, solarni paneli i industrijska robotika.
Za mnoge zapadne posmatrače, ono što su videli u Kini deluje kao pogled u sutra – samo što to sutra više nije njihovo. U razgovorima iza zatvorenih vrata, pojedini menadžeri priznaju da im se čini kao da su u trci koja je već odlučena.
Kina ne samo da proizvodi brže i jeftinije, već i misli unapred – planira fabrike koje mogu raditi bez svetla, bez radnika i bez pauze.
A možda je upravo to ono što plaši najviše: ne brzina robota, već činjenica da ih niko više ne može sustići.
Webtribune.rs
