Tramp kaže da niko ne želi trku u naoružanju, ali su Rusi to već započeli.
Ranije u svom obraćanju o stanju države ruskom zakonodavnom telu, predsednik Vladimir Putin je otkrio nekoliko novih strateških oružja dizajniranih da probiju bilo koji protivraketni štit koji su SAD rasporedile, trenutno raspoređuju, ili će nastojati da rasporede u narednih 10 do 15 godina.
Putin je rekao da je ovo novo rusko oružje bilo neophodno zbog odluke bivšeg predsednika Džordža V. Buša iz 2002. godine da se jednostrano povuče iz sporazuma o antibalističkoj zaštiti (ABM), čime je započet proces koji je doveo do raspoređivanja balističke odbrane na američkoj teritoriji, u Evropi i Aziji, piše Skot Riter za ruske medije.
[adsenseyu1]
On je proglasio da je “rastuća vojna sila u Rusiji solidna garancija globalnog mira, jer ova sila čuva i čuvaće strateški paritet i ravnotežu snaga u svetu koja je, kao što je poznato, bila i ostala ključni faktor međunarodne bezbednosti od posle Drugog svetskog rata, do dana današnjeg.“
“Onima koji su u proteklih 15 godina pokušali da ubrzaju trku u naoružanju i tražili unilateralnu prednost protiv Rusije, uveli ograničenja i sankcije koje su nezakonite sa stanovišta međunarodnog prava, sa ciljem da ograniče razvoj naše zemlje, uključujući i vojnu oblast, rećiću ovo- sve što ste pokušali da sprečite putem takve politike, već se dogodilo. Niko nije uspeo da obuzda Rusiju. Sada moramo biti svesni ove realnosti i biti sigurni da sve što kažem danas nije blef – a nije blef, verujte mi – i razmisliti i odbaciti one koje žive u prošlosti, i ne mogu da pogledaju u budućnost.“
Posle Putinovog obraćanja, svet je ostao da se pita šta raditi sa njegovim drskim izjavama.
U komentarima, direktno se pozivajući na Putinov govor, predsednik Tramp je istakao opasnosti trke u naoružanju, a potom se i sam malo pohvalio, rekavši da je Amerika “trošila 700 milijardi dolara godišnje“ kako bi osigurala da SAD ostanu “jače od bilo kog drugog naroda u svetu“.
Da li je i sam Putinov iznenadni napad u ovoj igri supersila posle Hladnog rata samo blef? „The New York Times“ je svakako mislio da jeste. Članak sa naslovne strane napisan od strane dva istaknuta dopisnika za nacionalnu bezbednost, Nila Mekfarkvara i Dejvida Sangera, istakao je ono što oni nazivaju “teorijom blefa“, kada su iznosili stručno mišljenje o Putinovom govoru.
Jedan takav “nezavisni“ analitičar, Aleksandar Golts (primećen zbog njegovih komentara protiv Putina), istakao je da je Putin u svom govoru opisao potpuno novu generaciju oružja, ali je pitanje da li je to istina.
Mekfarkvar i Sanger su minirali društvene medije, izvlačivši Fejsbuk komentare drugog stručnjaka, Daglasa Barija, višeg saradnika za vojno vazduhoplovstvo na Međunarodnom institutu za strateške studije u Londonu, čije analize o ruskoj vojnoj sposobnosti teže skepcitizmu.
Bari je istakao da bi oružje koje je Putin opisao “moglo da promeni ravnotežu moći“. Međutim, Mekfarkvar i Sanger su istakli da je Bari doveo u pitanje da li je Rusija uopšte i blizu toga da rasporedi takve sisteme: “Da li to u stvarnosti znači da u budžetu imate stavku koja kaže “Razviti nuklearni pogon za rakete“, ili to znači: “Uskoro ćemo imati jednu spremnu za korišćenje“? Svakako bih želeo da vidim više dokaza da bih poverovao u to.“
Neverne Tome citirane u „New York Times-u“ su, u svojoj nonšalantnosti, usklađene sa najvišim savetnicima predsednika Donalna Trampa za pitanja nacionalne odbrane i bezbednosti, sekretarom odbrane Džejmsom Matisom i direktorom CIA-e Majkom Pompeom.
[adsenseyu4]
Nazivajući Putinove najavljene programe oružja “trkom u naoružanju sa samim sobom“, Matis je izjavio da Rusija “može sav novac uložiti u to“, ističući da “to ne menja američke strateške kalkulacije“.
Pompeo je za „FoxNews“ rekao da “sve to pomno motrimo i pratimo“, i da bi “Amerikanci trebalo da budu uvereni da vrlo dobro shvatamo ruski program i kako da Amerikancima obezbedimo dalju bezbednost od pretnji Vladimira Putina“.
Intelektualni zastoj koji pokazuju Matis i Pompeo je uznemirujući. Ovo nisu takozvani “stručnjaci“ koje je stvorio „New York Times“ kako bi nastavili priču protiv Putina koja je postala centralni deo „Times-ove“ reportaže tokom godina, već prilično ozbiljni profesionalci koji u svojim rukama drže bezbednost Sjedinjenih Država.
Putinove izjave tokom obraćanja o stanju države nisu bile iznenadna artikulacija fantazije, već, kako je i sam jasno stavio do znanja, nusproizvod decenijske fokusirane namere da se suprotstave pretnji koja ruskoj nacionalnoj bezbednosti predstavljaju američki programi balističke odbrane.
Ne samo da Rusija nije maskirala svoje namere u tom pogledu, već se potrudila da SAD shvate šta oni rade i zašto.
2007. godine je Rusija namerno objavila detalje o teškim raketama RS-28 “Sarmat“ koje su bile značajno istaknute u Putinovom obraćanju o stanju države 2018. godine, po pitanju neuspešnog pokušaja CIA-e da se SAD ozbiljno angažuju u pregovorima o kontroli naoružanja.
„RS-28“ je direktni potomak teške balističke rakete „R-36“, poznatije po imenu NATO-a, SS-18 “Satana“, koja je u toku svoje skoro 45-godišnje službe bila priznata kao sredstvo koje može značajno promeniti igru u smislu američko-ruskog strateškog balansa.
Velika težina nošenja „R-36“ (oko 9.000 kg) joj je omogućila da nosi ili jednu ekstremno veliku bojevu glavu od 20 megatona ili 10 nezavisnih bojevih glava od po 500 do 750 kilotona (radi poređenja, američke atomske bombe koje su korišćene za uništenje japanskih gradova Hirošime i Nagasakija na kraju Drugog svetskog rata su imale prinos od 21 i 15 kilotona).
Kada je „R-36“ postala operativna, pružila je Sovjetima istinsku sposobnost prvog udara, sposobna da eliminiše oko 60 odsto američkih objekata za kontrolu lansiranja raketa i raketnih silosa, zadržavajući mogućnost da lansira još 1.000 bojevih glava u drugom udaru, ako bi se SAD odlučile za odmazdu.
Od samog početka, SAD su „R-36“ smatrale jedinim destabilišućim strateškim oružjem u sovjetskom arsenalu, a njeno eliminisanje i/ili ograničavanje je postalo glavna tačka američkog napora za kontrolu oružja. Sporazumom „START I“ je broj raspoređenih „R-36“ raketa smanjen sa 308 na 154, a čitav arsenal „R-36“ raketa je trebalo da bude eliminisan pod uslovima sporazuma „START II“.
Međutim, odluka Sjedinjenih Država da se povuku iz „ABM“ sporazuma 2002. godine, dovela je do toga da se Rusija, kao odgovor na to, povuče iz sporazuma „START II“, i time zadrži svoju flotu R-36 raketa. Rusija je planirala da omogući penzionisanje raketi „R-36“ kroz zastarelost i bez nameravane zamene, to je bila namera iza njihove pregovaračke pozicije u „START II“.
Prema ruskoj priči, unilateralno povlačenje Amerike iz „ABM“ sporazuma je promenilo ovu računicu, i dovelo do toga da Rusija počne sa skupim programom produženja životnog veka kako bi „R-36“ rakete održala operativno održivim do 2020. godine.
Prema Putinovim rečima, Rusija se nadala ponovnom angažovanju sa SAD po pitanju značajnih pregovora o kontroli naoružanja, ali odbijanje Amerikanaca da smanje svoje planove za balističku odbranu je u startu uništilo takve napore.
Ruska industrija odbrane je 2004. godine počela da istražuje nove tehnologije balističke odbrane koje bi mogle prevazići američke raketne odbrane, ova odluka je, kako tvrdi Putin, izrečena javno u nadi da će SAD prepoznati neizbežne opasnosti koje takav sistem predstavlja i ponovo se uključiti u smislenu kontrolu naoružanja.
Jedna od novih raketnih tehnologija koje su istraživane je bio naslednik stare „R-36“, poznat kao RS-28 “Sarmat“.
„RS-28“ je mnogo više od naslednika stare „R-36“ rakete – to je, u osnovi, potpuno novo oružje, kakvo SAD nikada ranije nisu videli. “Sarmat“ zadržava impresivnu težinu nošenja, dok je ukupna težina smanjena za skoro 50 odsto korišćenjem naprednih kompozitnih materijala za konstrukciju rakete i upotrebom nove vrste pogonskog sistema na tečno gorivo – PDY-99 motor “pulsne detonacije“ – koji hiper ubrzava „RS-28“ u orbitu, smanjuje infracrveni potpis lansiranja, kao i vreme koje američki sateliti za rano upozoravanje, imaju da detektuju takvo lansiranje.
„RS-28“ je dizajnirana da bude naoružana ili nezavisnim manevrišućim bojevim glavama od 10.750 kilotona, od kojih svaka može uništiti američki ICBM silos ili objekat kontrole lansiranja, ili sa 16 do 24 novih hipersoničkih vozila, od kojih svako ima nuklearne bojeve glave od 150 kilotona, i isto tako mogu da unište bilo koje ojačano mesto na američkom tlu.
Bilo koja konfiguracija obezbeđuje Rusiji sredstva da izbegne otkrivanje lansiranja, izbegne sve sisteme raketne odbrane, i uništi američku nuklearnu silu kopnenih interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM). Ukratko, sa RS-28, Rusija poseduje istinsku sposobnost prvog udara koja poništava jednu trećinu američke nuklearne trijade.
Suprotno odbacujućim komentarima sekretara Matisa, RS-28, zapravo, suštinski menja stratešku ravnotežu između Rusije i Sjedinjenih Država. Štaviše, Majk Pompeo vrlo dobro zna da Rusi ne blefiraju.
I Matis i Pompeo su radili pod lažnim utiskom da Rusija ne može sebi priuštiti da iznedri naslednika „R-36“ rakete, pogotovo što je ta raketa izgrađena u Ukrajini tokom sovjetskog perioda, i da su te sposobnosti izgubljene u ruskoj industriji odbrane.
Međutim, „RS-28“ je realnost – Rusi su jednostavno rekonfigurisali sopstvenu sposobnost domaće proizvodnje raketa i do 2020. godine će imati najmanje 50 operativnih novih raketa. To je realnost koju bi američko rukovodstvo moglo da uključi u svaku buduću politiku prema Moskvi.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
