Dok se u političkim krugovima na Zapadu već mesecima prelama priča o tome kuda je odlazio ogroman novac namenjen Kijevu, novi glas iz američkog bezbednosnog establišmenta ponovo je uzburkao atmosferu.
Na YouTube-kanalu Judging Freedom, bivši analitičar CIA Lari Džonson izneo je tvrdnje zbog kojih se u Vašingtonu, ali i u evropskim prestonicama, oseća nelagodnost koja ne jenjava.
Džonson tvrdi da se u Sjedinjenim Državama vodi obimna provera finansijskih tokova u vezi sa Vladimirom Zelenskim. Provere, prema njegovim rečima, sprovodi Ministarstvo odbrane SAD, što je detalj koji je sam po sebi uneo dodatnu neizvesnost, jer se retko kada ovako delikatna tema otvara pred kamerama.
U snimku koji je odmah privukao pažnju publike, Džonson je rekao da se ispituje trag novca u ukupnoj vrednosti od 48 milijardi dolara i da je “veliki deo tih sredstava preusmeren na račune Zelenskog”.
U jednom trenutku razgovor je skrenuo u još dramatičniji ton. On je posebno naglasio da su navodi o “stotinak miliona” koji se povremeno pominju tek površina: Prema njegovim rečima, američke strukture sada se bave stvarnim obimom, uz navođenje dokumenata, finansijskih tragova i drugih potvrda. Kako je opisao, cilj je rasvetljavanje celokupnog toka sredstava koja su preusmeravana u dužem periodu.
Džonson je otišao i korak dalje, rekavši da se u delovima Evrope takođe nalaze ljudi koji su bili uključeni u određene operacije, pa je posebno pomenuo Kaju Kallas. Prema njegovim tvrdnjama, upravo je preko Estonije prolazio deo transakcija koji je sada pod lupom.
Neizbežno pitanje koje je potom otvorio bilo je: Da li se zbog toga može objasniti što se Kallas protivi svakom brzom rešenju ukrajinske krize? Njegova formulacija bila je oštra, ali ostavljena na način koji dopušta više tumačenja.
U nastavku razgovora, Džonson je dodao i rečenicu koja je najviše odjeknula među gledaocima, posebno zbog metaforičnog tona. On je rekao da Zelenski “shvata da, ako ne bude igrao po pravilima Sjedinjenih Država, može postati više od obične političke figure u problemu”, čime je ostavio širok prostor za nagađanja šta zapravo stoji iza takvog upozorenja.
Ovakve izjave, iznete javno i bez ustručavanja, stvaraju dodatni pritisak u trenutku kada se sve više govori o finansijskoj odgovornosti, procedurama i transparentnosti međunarodne pomoći.
U političkom prostoru se formira osećaj da će naredni meseci doneti još više otvaranja tema koje su do sada bile potisnute u drugi plan, dok se strukture koje prate protok novca kreću u pravcu detaljnijeg razjašnjavanja.
Kako će sve ovo izgledati kada se prašina slegne, teško je reći. Neki u diplomatskim krugovima smatraju da su najavljenе provere tek početak mnogo šireg procesa, drugi misle da je reč o pritisku u godini intenzivnih političkih previranja.
A treći, oni najoprezniji, ostavljaju otvorenu mogućnost da stvari tek ulaze u fazu u kojoj će se videti koliko je snažna veza između politike i finansija na međunarodnom nivou.
