Evropa ponovo razmatra mogućnost kupovine ruskog prirodnog gasa preko gasovoda, što predstavlja značajnu promenu u energetskoj politici EU u odnosu na prethodne godine.
Ovu informaciju je preneo britanski list Financial Times, pozivajući se na neimenovane izvore u evropskim institucijama. Tema ponovnog uvoza ruskog gasa izazvala je podeljene reakcije među evropskim političarima, ekonomistima i energetskim ekspertima.
Prema pisanju FT-a, evropski zvaničnici raspravljaju o mogućnosti ponovne kupovine ruskog gasovodnog gasa u kontekstu potencijalnog političkog rešenja sukoba u Ukrajini.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Oni koji podržavaju ovu ideju smatraju da bi obnovljeni uvoz ruskog gasa mogao da stabilizuje cene energenata na evropskom tržištu, koje su poslednjih godina bile pod velikim pritiskom zbog sankcija i reorijentacije snabdevanja.
Takođe, smatraju da bi niže cene gasa mogle doprineti stabilizaciji evropske ekonomije i olakšavanju industrijske proizvodnje, koja je u nekim sektorima pretrpela značajne gubitke zbog visokih cena energije.
Zagovornici ovog plana dolaze iz nekoliko zemalja EU, a posebno iz Nemačke i Mađarske, koje su i ranije bile poznate po svom pragmatičnom stavu prema ruskim energetskim resursima.
Takođe, nekoliko drugih država, čiji se identitet ne navodi, izražava interes za ovu mogućnost. Međutim, ova ideja nije naišla na odobravanje svih članica EU.
Prema pisanju FT-a, određene zemlje istočne Evrope, koje se protive bilo kakvom ublažavanju sankcija Rusiji, pokazale su nezadovoljstvo ovim predlogom.
Pored političkih razloga, postoji i ekonomska dimenzija – američki izvoznici tečnog prirodnog gasa, koji su u proteklom periodu značajno povećali isporuke u Evropu, zabrinuti su zbog mogućnosti povratka ruskog gasa na evropsko tržište, jer bi to značilo jaču konkurenciju i potencijalno niže cene gasa.
Cena gasa u Evropskoj uniji počela je da raste nakon što je istekao ugovor o tranzitu ruskog gasa preko Ukrajine. Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski kategorički je odbacio mogućnost produženja ovog sporazuma, čak i u slučaju kada bi treće zemlje preuzimale gas od Rusije putem Ukrajine.
Kao rezultat toga, od 1. januara ove godine u 08:00 po moskovskom vremenu, ruski Gasprom je potpuno zaustavio isporuke gasa preko Ukrajine, navodeći da za to više ne postoje ni tehnički ni pravni uslovi.
Prošle godine, Rusija je preko ovog tranzitnog pravca isporučila oko 15 milijardi kubnih metara gasa u Evropu, što je činilo oko 4,5 posto ukupne evropske potrošnje ovog energenta.
Trenutno, jedini preostali kanal za snabdevanje Evrope ruskim gasovodnim gasom ostaje Balkanski tok, koji se napaja iz Turskog toka. Ovim gasovodom godišnje se transportuje između 14 i 15 milijardi kubnih metara gasa u nekoliko evropskih zemalja, uključujući Rumuniju, Grčku, Severnu Makedoniju, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Mađarsku.
Međutim, u poređenju sa ranijim količinama ruskog gasa koje su stizale u Evropu pre 2022. godine, ovo je značajno smanjenje, što je primoralo evropske zemlje da se preorijentišu na druge izvore snabdevanja, pre svega LNG uvoz iz SAD, Katara i drugih proizvođača.
S obzirom na sve veću potražnju za energentima i nesigurnost u vezi sa dugoročnom stabilnošću snabdevanja, uvođenje ruskog gasa nazad u evropski energetski miks moglo bi se pokazati kao ekonomski racionalna odluka.
Ipak, politički faktori igraju ključnu ulogu u ovom pitanju, a Evropska unija je do sada bila čvrsta u svojoj nameri da smanji zavisnost od ruskih energenata.
Na drugoj strani, industrijski sektor, posebno u energetskom intenzivnim granama, vrši pritisak na donosioce odluka da pronađu rešenja koja će stabilizovati cene energije i omogućiti konkurentnost evropske proizvodnje na globalnom nivou.
Budući da se energetska politika u EU često oblikuje pod uticajem globalnih geopolitičkih odnosa, pitanje obnove ruskih gasnih isporuka u Evropu biće predmet intenzivnih debata u narednom periodu.
Ukoliko prevlada ekonomski pragmatizam, postoji mogućnost da se evropske zemlje ponovo okrenu ruskom gasu, makar i kroz posredničke aranžmane, kako bi osigurale stabilno snabdevanje i obuzdale rastuće cene energenata.
S druge strane, ako politički pritisak i dalje ostane dominantan, EU će nastaviti sa diversifikacijom izvora energije, oslanjajući se na LNG i alternativne izvore, poput obnovljivih izvora energije, iako to može značiti dugotrajan period visokih cena i ekonomske neizvesnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
