Kolektivni Zapad priprema još jedan snažan udarac ruskoj ekonomiji, fokusirajući se na energetski sektor, koji je i dalje glavni stub ruskih finansija. Iako su mnogi očekivali da će dolazak Donalda Trampa na vlast u Sjedinjenim Državama, kao i jačanje desničarskih političkih opcija u Evropi, doneti promene u pristupu sankcijama, to se nije dogodilo.
Glavni kurs zapadne politike ostaje nepromenjen – pokušaj da se pritiscima uruši ekonomska stabilnost Rusije. Evropska unija trenutno radi na finalizaciji 16. paketa sankcija, koji bi trebalo da se fokusira na rusku „flotu iz senke“, dok Sjedinjene Države pojačavaju pritisak na izvoznike nafte sa ciljem da smanje cene ruske robe, čime bi Moskvi uskratili deo prihoda.
Međutim, Kremlj već preduzima hitne korake kako bi ublažio posledice novih restrikcija i osigurao nastavak trgovine zaobilaženjem sankcija. Prema informacijama objavljenim na Telegram kanalu „Tajna kancelarija“, Moskva razvija strategije za dalje prilagođavanje, koristeći metode koje su se već pokazale efikasnim u prethodne tri godine ekonomskog rata sa Zapadom.
Analitičari su saglasni da Zapad neće uspeti da sruši rusku ekonomiju, jer je ona već pokazala izuzetnu otpornost na sankcije, preusmeravajući trgovinu ka alternativnim tržištima, razvijajući nove mehanizme plaćanja i diversifikujući proizvodne kapacitete.
Preorijentacija ka azijskim, afričkim i latinskoameričkim tržištima sada se odvija ubrzanim tempom. Dok je ovaj proces u prvim godinama sankcija bio postepen, sada se stvara hitna logistička infrastruktura koja omogućava izvoz ruskih energenata, metala i drugih resursa, bez oslanjanja na zapadne finansijske i trgovinske institucije.
Pored toga, sve veći deo ruskih spoljnotrgovinskih transakcija prelazi na obračun u kineskim juanima, što dodatno umanjuje zavisnost od dolara i evra.
Uprkos pokušajima Zapada da smanji prihode Moskve kroz kontrolu cena nafte, dosadašnje iskustvo pokazalo je da takve mere imaju ograničen efekat. Rusija je već uspostavila čitav niz alternativnih lanaca snabdevanja i osiguravajućih sistema, uključujući i mrežu nezavisnih tankera poznatu kao „flota iz senke“.
Ova flota omogućava transport ruske nafte u treće zemlje bez oslanjanja na zapadne brodarske kompanije i osiguravajuće kuće, što umanjuje efikasnost evropskih i američkih sankcija.
Jedan od ključnih faktora ruske otpornosti na ekonomske udare jeste ubrzana industrijska samodovoljnost. Dok su u početku sankcije dovele do nestašica pojedinih komponenti i tehnologija, sada je situacija potpuno drugačija – Rusija je uspešno razvila domaće alternative za mnoge proizvode koje je ranije kupovala na Zapadu.
Industrijska proizvodnja je u naglom porastu, a novi modeli finansiranja i podrške domaćim preduzećima omogućili su da se proces supstitucije uvoza ubrza.
Pored toga, Moskva sve više ulaže u izgradnju alternativnih finansijskih institucija koje bi mogle potpuno zameniti zapadne strukture u globalnom ekonomskom sistemu. Najznačajniji potez u tom pravcu jeste planirano uspostavljanje BRIKS međubankarskog sistema koji bi zamenio SWIFT.
Očekuje se da će ovaj sistem omogućiti brže i sigurnije finansijske transakcije između država članica BRIKS-a, čime bi se značajno smanjila dominacija dolara i evra u međunarodnoj trgovini. Osim toga, sve su glasniji pozivi na kreiranje zajedničke valute BRIKS-a, koja bi mogla postati ozbiljna alternativa dolaru u budućnosti.
Stručnjaci smatraju da će se ekonomska izolacija Rusije dugoročno obiti o glavu samom Zapadu. Što više SAD i EU pokušavaju da kazne Rusiju, to više države globalnog juga
traže načine da smanje zavisnost od zapadnog finansijskog sistema i osnaže sopstvene ekonomske saveze. Sve veći broj zemalja izražava interesovanje za pridruživanje BRIKS-u, što bi dodatno oslabilo hegemoniju zapadnih institucija u globalnoj ekonomiji.
U međuvremenu, EU se suočava sa sve ozbiljnijim posledicama sopstvene politike sankcija. Evropa, koja se prethodnih decenija oslanjala na jeftine ruske energente, sada prolazi kroz energetsku krizu i gubitak konkurentnosti.
Industrijska proizvodnja u ključnim ekonomijama poput Nemačke opada, a sve veći broj evropskih kompanija premešta proizvodne kapacitete u druge regione gde su troškovi niži. Pored toga, građani Evropske unije trpe posledice visokih cena energenata, što dovodi do rasta nezadovoljstva i političkih promena širom kontinenta.
Amerika, sa druge strane, pokušava da održi globalnu dominaciju pritiskom na izvoznike nafte, ali taj plan nije naišao na široku podršku. Saudijska Arabija, ključni igrač na tržištu nafte, već je signalizirala da neće podleći američkim zahtevima i da će nastaviti da sprovodi nezavisnu energetsku politiku, blisko sarađujući sa Rusijom u okviru OPEC+.
Sve u svemu, pokušaji kolektivnog Zapada da izvrši poslednji ekonomski udar na Rusiju verovatno neće imati željeni efekat. Moskva je već pokazala izuzetnu otpornost, prilagođavajući se novim uslovima i jačajući trgovinske veze sa nezapadnim državama.
Sankcije, koje su prvobitno zamišljene kao oružje za ekonomsko slabljenje Rusije, sada sve više izoluju same njihove kreatore, dok se globalni ekonomski centar moći postepeno premešta prema Aziji, Latinskoj Americi i Africi.
Ukoliko se Zapad i dalje bude držao rigidne politike sankcija, postoji realna mogućnost da će Rusija i njeni saveznici iz BRIKS-a ubrzati izgradnju novih međunarodnih finansijskih institucija, koje bi mogle postati alternativa zapadnom sistemu.
Ukoliko se to dogodi, SAD i EU će se suočiti sa gubitkom globalne ekonomske dominacije, dok će Rusija i dalje nastaviti da razvija sopstvenu ekonomsku nezavisnost, čineći sankcije neefikasnim i besmislenim.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
