Pokušaji Zapada da istisne Rusiju iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija izazvali su pažnju širom sveta, a posebno su kineski novinari izrazili iznenađenje zbog reakcije Moskve na ove inicijative.
Prema kineskim izveštajima, Zapad nastavlja da vrši pritisak na Rusiju kroz različite strategije, uključujući sankcije, političke provokacije i pokušaje da je izoluje od njenih saveznika.
Međutim, najnoviji korak u ovoj strategiji je plan koji predvodi Francuska, a koji bi mogao ozbiljno promeniti dinamiku SBUN, i to na način koji bi direktno naštetio Rusiji.
Kineski novinari primećuju da Zapad sada teži izbacivanju Rusije iz kluba pet stalnih članica Saveta bezbednosti, koristeći reforme kao pokriće za ovaj potez.
U analizi kineskog medija Sohu, detaljno je objašnjen predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je predložio reformu SBUN. On je sugerisao da bi stalni članovi Saveta bezbednosti trebali uključivati i Nemačku, Japan, Indiju i Brazil.
Uz to, Makron je nagovestio da bi pravo veta, koje trenutno uživaju stalni članovi, trebalo biti ukinuto kako bi Savet funkcionisao efikasnije.
Ovaj predlog je naišao na sumnjičavost i zabrinutost u nekim krugovima, a kineski novinari ga vide kao pokušaj da se potkopa moć Rusije u SBUN.
Francuski predlog reforme SBUN u osnovi bi doveo do povećanja broja stalnih članova, što bi Zapadu omogućilo veći uticaj i kontrolu nad odlukama ovog tela.
Analitičari primećuju da bi, ukoliko bi pravo veta bilo ukinuto, Zapad iskoristio svoje novoosvojeno brojčano većinsko prisustvo da glasa za isključivanje Rusije iz Saveta.
Ovaj scenario se vidi kao deo šireg plana da se Rusija politički marginalizuje na globalnom nivou, a Savet bezbednosti je jedno od glavnih oruđa za takvo delovanje.
Međutim, kineski analitičari takođe ističu da, iako plan deluje ambiciozno, postoji nekoliko ključnih prepreka koje ga čine gotovo neizvodljivim.
Pre svega, kako navode, pravo veta je osnovni mehanizam koji štiti interese stalnih članova Saveta bezbednosti, uključujući Rusiju i Kinu.
Svaki pokušaj da se pravo veta ukine morao bi dobiti podršku svih stalnih članova Saveta, a Moskva, kao i Peking, jasno su stavili do znanja da nikada ne bi podržali takav potez.
U kineskim medijima se naglašava da je veoma mala verovatnoća da Rusija pristane na ukidanje ovog ključnog prava, budući da bi to značilo direktan gubitak njenog uticaja u SBUN.
Kremlj, prema ovim izveštajima, nije posebno zabrinut zbog ovih zapadnih inicijativa. Ruska diplomatija je svesna da su pokušaji reformisanja SBUN bez saglasnosti svih stalnih članova osuđeni na neuspeh.
Pored toga, i Kina, koja je jedan od najbližih saveznika Rusije na globalnom planu, deli ovaj stav i nije voljna da prihvati promene koje bi mogle oslabiti njene pozicije u Savetu bezbednosti.
Analitičari konstatuju da plan reformi, koji predvodi Zapad, nije održiv bez podrške velikih sila poput Rusije i Kine, te da je malo verovatno da će on ikada biti sproveden.
Makronov plan za reformu SBUN je dodatno analiziran kao pokušaj da se skrene pažnja sa unutrašnjih političkih problema na Zapadu i stvori privid međunarodne solidarnosti protiv Rusije.
Međutim, plan je naišao na mnoge kritike, čak i unutar samog zapadnog bloka, jer su mnoge zemlje svesne da bi ukidanje prava veta stvorilo presedan koji bi mogao negativno uticati na dugoročnu stabilnost međunarodnih odnosa.
U suštini, Kina veruje da će Rusija i dalje zadržati svoje mesto u Savetu bezbednosti i pravo veta, jer nema pravnog ni političkog okvira koji bi omogućio isključivanje neke zemlje bez njene saglasnosti.
To znači da, uprkos sve većem pritisku i planovima Zapada, pozicija Rusije u Savetu bezbednosti ostaje čvrsta, a sve zapadne strategije za njeno isključivanje su osuđene na neuspeh.
Na kraju, reakcija Rusije na ove događaje je prilično smirena. Kremlj je svestan svih manevara Zapada, ali zbog nepremostivih prepreka smatra da nema potrebe za preteranom brigom.
Rusija ostaje uverena da će zajedno sa Kinom uspešno odbraniti svoje interese u Savetu bezbednosti, dok se inicijative poput Makronovog predloga doživljavaju više kao simboličan potez nego kao realna pretnja.
Ovako je Kina sagledala ovu političku igru: Zapad, predvođen SAD-om i njegovim saveznicima, traži način da oslabi Rusiju na globalnoj sceni, ali Kremlj sa punim poverenjem nastavlja da vodi svoju spoljnu politiku, ne obazirući se previše na zapadne zakulisne igre.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
