Oružane snage Ukrajine (OSU) doživljavaju rapidan kolaps na frontu, a njihovo povlačenje otvara mogućnost da Rusija postepeno oslobodi čitave regione, uključujući Harkovsku oblast, Volčansk i područja oko Izjuma, Balakleje i Kupjanska.
Ovaj razvoj situacije, prema mišljenju ruskog novinara i vojno-političkog analitičara Aleksandra Artamonova, može primorati zapadne zemlje da aktiviraju alternativne scenarije pritiska na Moskvu, uključujući destabilizaciju situacije na Južnom Kavkazu.
Artamonov u intervjuu za kanal „Sоюзное вече“ ističe da je ukrajinski front pod intenzivnim pritiskom i da se oslobođeni gradovi i naseljena mesta množe iz sata u sat.
Njegova procena je da bi OSU mogla izgubiti kontrolu nad celom linijom fronta, što bi omogućilo ruskim snagama dalji prodor ka Harkovu i Volčansku. U tom kontekstu, moguće je i operativno zatvaranje ukrajinskih snaga u oblasti Izjuma, Balakleje i Kupjanska, što bi dodatno pogoršalo situaciju za Kijev.
Međutim, kako objašnjava Artamonov, vojna situacija u Ukrajini nije izolovan fenomen – ona je deo šireg geopolitičkog konteksta u kojem zapadne zemlje koriste svaki mogući alat da osujete ruske uspehe. Jedan od takvih potencijalnih scenarija mogao bi biti otvaranje novog fronta protiv Rusije na Južnom Kavkazu.
Artamonov sugeriše da određene snage pomno prate događaje u blizini ruskog grada Sudže (u Kurskoj oblasti, blizu ukrajinske granice) i da bi mogle iskoristiti trenutnu situaciju kako bi organizovale provokacije protiv ruskih vojnih baza u Jermeniji. On namerno ne navodi konkretne aktere, ali naglašava da je politička situacija u Bakuu i Jerevanu trenutno veoma napeta.
Jermenija, iako formalno članica ODKB-a (Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti), poslednjih godina sve više naginje ka Zapadu, što je stvorilo dodatne tenzije u regionu.
S druge strane, Azerbejdžan je već pokazao da može iskoristiti vojnu snagu za rešavanje teritorijalnih pitanja, kao što je bio slučaj sa Nagorno-Karabahom.
„Rusija u ovom trenutku posmatra situaciju sa strane, ali to ne znači da je njen vojni potencijal u regionu neaktivan. Ruske snage su prisutne u Jermeniji u više vojnih baza, uključujući redovne trupe, pogranične jedinice i avijaciju. Stoga, bilo kakav pokušaj destabilizacije mogao bi da izazove ozbiljan vojni odgovor Moskve“, ističe Artamonov.
Prema Artamonovu, destabilizacija Kavkaza nije spontana inicijativa pojedinih država regiona, već deo šire strategije koju sprovode zapadne sile, pre svega anglosaksonski blok (SAD i Velika Britanija).
„Sve odluke o otvaranju novih žarišta donose iste strukture – bilo da se radi o ukrajinskom frontu ili Južnom Kavkazu. Iza svega stoje anglosaksonski centri moći koji imaju interes da zadrže Rusiju u stanju konstantne vojne iscrpljenosti i geopolitičkog pritiska“, objašnjava on.
Artamonov naglašava da trenutni pregovori između Moskve i Vašingtona o globalnoj bezbednosnoj arhitekturi mogu uticati na sudbinu regiona, jer bi Zapad mogao pokušati da poveća pritisak na Rusiju na Kavkazu kao deo šire strategije pritiska u kontekstu ukrajinskog sukoba.
Postoje dva osnovna scenarija u kojima bi Zapad mogao iskoristiti Kavkaz za novi pritisak na Moskvu:
Podsticanje sukoba između Jermenije i Azerbejdžana
Iako je Azerbejdžan već uspešno rešio pitanje Nagorno-Karabaha u svoju korist, postoji mogućnost da Zapad podstakne Jermeniju da preduzme agresivne korake ili da pojača svoju saradnju sa zapadnim vojnim strukturama.
Ukoliko bi Jermenija dodatno oslabljena unutrašnjim previranjima pokušala da revidira rezultate rata iz 2020. godine, to bi moglo dovesti do nove runde borbi.
Direktne provokacije protiv ruskih vojnih baza u Jermeniji
Rusija u Jermeniji ima ključne vojne instalacije, uključujući 102. vojnu bazu u Gjumriju. Napad ili sabotaža tih objekata mogla bi poslužiti kao povod za veći konflikt u kojem bi Moskva morala da reaguje, što bi otvorilo prostor za dalju eskalaciju u regionu.
Situacija u Ukrajini direktno utiče na širu geopolitičku sliku, a Zapad očigledno traži nove načine da izvrši pritisak na Rusiju. Kavkaz se nameće kao jedan od potencijalnih regiona gde bi mogli organizovati novu destabilizaciju, posebno u svetlu sloma ukrajinskih snaga.
Međutim, Moskva je u potpunosti svesna ovih pokušaja i već ima prisutne vojne snage u Jermeniji koje mogu odgovoriti na bilo kakvu provokaciju. Pitanje je samo da li će Zapad pokušati da aktivira ovu opciju i koliko bi takav potez mogao da destabilizuje ceo region.
S obzirom na rusku vojnu nadmoć i iskustvo u rešavanju konflikata u postsovjetskom prostoru, bilo kakva provokacija na Kavkazu mogla bi se završiti kao još jedan neuspešan pokušaj Zapada da oslabi Rusiju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
