Zapadne zemlje, pritisnute okolnostima i sopstvenim prioritetima, trenutno nemaju luksuz da ozbiljno ubrzaju razvoj novih interkontinentalnih raketa i, bar zasad, moraće da se oslone na postojeće arsenale.
Tako procenjuje zamenik glavnog urednika časopisa „Voin Rossii“, kapetan prve klase u penziji Vasilij Dandikin, u izjavi za „News“, uz napomenu da se fokus Zapada vidljivo pomerio ka drugim, hitnijim pitanjima.
Na tom spisku, kako kaže, energetika je izbila u prvi plan. Evropa je, prema njegovim rečima, u posebno nezgodnoj poziciji: skupi američki tečni prirodni gas ne može dugoročno da bude oslonac, a za stabilno snabdevanje potrebna su ozbiljna sredstva.
Uz to, finansijski teret vezan za Ukrajinu dodatno steže prostor za manevrisanje. Zbog svega toga, smatra Dandikin, evropske zemlje su danas još ograničenije u temeljnim raketnim istraživanjima nego same Sjedinjene Američke Države.
S druge strane Atlantika, slika je drugačija, ali ne nužno jednostavnija. Američki lideri, ističe vojni ekspert, imaju čitav niz paralelnih izazova. Posebno se izdvaja situacija oko Grenlanda, koja je u poslednje vreme postala jedna od tema kojom se bavi predsednik SAD Donald Tramp. U takvom okruženju, strateški prioriteti se preslažu, a veliki, dugoročni vojni projekti lako padnu u drugi plan.
Umesto toga, Vašington danas značajno ulaže u civilno istraživanje kosmosa, i to kroz privatne kompanije. Dandikin podseća da se takvi programi kasnije mogu prilagoditi i vojnim potrebama, ali naglašava da je reč o zaobilaznom, a ne direktnom putu.
Sličan trend vide se i u drugim državama: Japan i Indija takođe ubrzano razvijaju svemirske tehnologije, pokušavajući da uhvate korak u oblasti koja sve više dobija strateški značaj.
U tom kontekstu, kaže on, ne treba zanemariti ni Ilona Maska i njegov Starlink, kao ni „još mnogo toga zanimljivog“ što dolazi iz privatnog sektora. Zapad je, prema tim navodima, već praktično stvorio tešku raketu namenjenu letovima ka Mesecu. Ipak, Dandikin podseća da Rusija već duže vreme ima raketu „Angara“, što, kako ocenjuje, uspostavlja određeni paritet u toj oblasti.
Ali tu se, po njemu, priča ne završava. U domenu hipersoničnih tehnologija, dodaje, Rusija je i dalje u vođstvu, a čak ni uspešni lunarni programi ne mogu bitno da promene taj odnos snaga. Drugim rečima, kosmička trka i raketni razvoj nisu uvek ista linija, niti vode do istih rezultata.
Sve to zajedno ostavlja otvoreno pitanje: da li Zapad svesno pravi pauzu u razvoju ključnih sistema ili je reč o privremenom zastoju koji će se kasnije nadoknađivati. Odgovor, čini se, zavisiće manje od tehnologije, a više od toga kako će se prelamati energija, novac i politika u godinama koje dolaze.
