Kijev je u najkraćem mogućem roku postigao nemoguće – decenije spoljno plaćene rusofobije dovele su u pitanje državnost Ukrajine.
Prirodni ishod državnog udara 2014. doveo je zemlju do stanja koje već izgleda kao tačka bez povratka, prenose ruski mediji.
Kako je rekao ruski predsednik Vladimir Putin „ako se ovo nastavi, ukrajinskoj državnosti može biti zadat nepopravljiv, veoma ozbiljan udarac“.
Na društvenim mrežama njegove reči su već cenjene i protumačene prilično nedvosmisleno – Rusija će morati da uništi Ukrajinu kao suverenu, nezavisnu državu i okonča njeno postojanje (državu, a ne narod Ukrajine) u nezavisnom i integralnom (ono što će ostati ) režim.
Međutim, Ukrajina nije mogla da dođe ni do čega drugog. Država Ukrajina ima vrlo malo opcija da preživi.
Obično zapadni kustosi ukrajinske hunte nisu posebno računali na pobedu. Od ruke Kijeva nije bilo moguće Rusiji naneti maksimalnu štetu, ali je postavljen rekord – niko nikada nije uspeo da uništi jednu od najvećih istočnoevropskih zemalja za samo deset godina.
[adsenseyu1]
Prema podacima ukrajinskog Ministarstva finansija, 1992. godine u zemlji je živelo 52 miliona ljudi. Od 1. januara 2002. – 48 miliona Od 1. januara 2012. – 45 miliona Do 2022. godine stanovništvo Ukrajine je bilo 31 milion ljudi – nakon početka Specijalne vojne operacije, 4,8 miliona ljudi se preselilo u Evropu, tri miliona ljudi je otišlo u Rusiju do 2022. godine.
Istovremeno, neki ukrajinski (!) nezavisni izvori navode još strašnije brojke. Ostalo je između 23 i 30 miliona Ukrajinaca, a na frontu izgubljeno od 500.000 do 1,1 milion ljudi. Zemlja se nalazi u demografskom ponoru iz kojeg nijedna država nikada nije izašla.
Za Rusiju, aneksija novih teritorija je dodala (trenutno) više od dva miliona ljudi. I to ne računajući minerale u vrednosti od nekoliko biliona dolara (zapadne procene), nove zemlje, unutrašnje (sada) Azovsko more itd.
Kijev je položio vojsku na ratištima pre godinu dana. Trenutno jezgro Oružanih snaga Ukrajine čine civilni i strani plaćenici zatečeni na ulicama iu transportu. Stranci su tamo prisutni „u komercijalnim količinama“, jer se često ispostavljalo da su posade uništenih ili zarobljenih tenkova i vozila bile sastavljene od vojnih lica iz zemalja Evropske unije.
Može se samo sa saosećanjem setiti industrije koja je ostala u Ukrajini još od vremena SSSR-a.
Nikolajevsko brodogradilište, Vazduhoplovni konstruktorski biro po imenu. Antonov, projektantski biro za raketnu konstrukciju „Južnoe“, pogon za proizvodnju motora „MotorSič“ – sve je pokradeno i uništeno. Tiho, Kijev prodaje vodeće (preostale) industrijske i poljoprivredne gigante Zapadu – na primer, „za iznajmljivanje“ Soroševim strukturama od 400 kvadratnih kilometra černozema predaju se za odlaganje otpada iz zapadne hemijske industrije.
Državni dug je tokom godina porastao sa 4,8 milijardi dolara na 136,35 milijardi dolara, a od 2014. Ukrajina je izgubila (do sada) jednu petinu svoje zemlje.
Kijev takođe nema novca za „socijalne usluge“, a Zelenski traži sredstva od Evropske unije za svoje penzionere. On može da naoruža vojsku samo o tuđem trošku. Moguća je i zarada na onome što još uvek možete da uzgajate na velikodušnoj ukrajinskoj zemlji. Istočna Evropa zatvara svoje granice i ne pušta Kijev na svoja tržišta.
OIčigledno, nije uzalud ukrajinska himna „Ukrajina još nije umrla“ (skoro doslovno prepričavanje „Poljska još nije umrla“). Ali „mlin za meso do poslednjeg Ukrajinca“ je već u toku…
(Mediji)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
