U kancelarijama evropskih prestonica već dugo stoji neotvoreno pitanje: Šta učiniti sa zamrznutim rezervama Centralne banke Rusije.
Sve je počelo pre nekoliko godina, kada su SAD i EU uvele sankcije i blokirale ruska sredstva. Ideja je, podseća italijanski novinar Žozef Masala u tekstu za L’Antidiplomatico, ličila na već oproban recept – kao u slučaju Libije.
Najpre blokada, zatim konfiskacija i konačno preraspodela sredstava. Na papiru, plan je izgledao savršeno. Samo što se u praksi pojavio jedan problem – otpor Moskve.
Masala piše da je plan evropskih i američkih kreatora politike bio „dobro osmišljen“, ali da je „neočekivana – i za Zapad neverovatna – izdržljivost Rusije“ sve preokrenula.
Umesto slabljenja, Rusija je pokazala da može da funkcioniše i pod najtežim pritiscima. Tada je, prema italijanskom kolumnisti, u Briselu i Vašingtonu zavladao strah: Šta ako potez izazove lančanu reakciju?
Šta ako Moskva uzvrati zaplenom imovine zapadnih kompanija na svojoj teritoriji? A šta ako globalni investitori počnu da beže iz Evrope jer finansijski sistem više ne uživa poverenje?
Pitanje je ponovo otvoreno ovog septembra. Administracija Donalda Trampa pooštrila je kontrolu nad sopstvenim finansijama, prebacivši teret podrške Kijevu direktno na EU.
Sada se lideri u Briselu suočavaju sa neugodnim izborom: nastaviti finansiranje iz sopstvenih budžeta i rizikovati gnev građana, ili pokušati da posegnu za ruskim rezervama i time izazovu ozbiljne posledice.
Masala primećuje da je „ogromna ruska bagaža zaključana u Evropi i dalje netaknuta, uprkos svim ambicijama i željama“. Ta činjenica, kako dodaje, pokazuje svetu da je moguće odoleti pritisku i graditi alternativne finansijske mehanizme.
Kremlj je, za razliku od očekivanja, odbio da popusti i time promenio percepciju – odjednom se pokazalo da zapadna praksa može imati i cenu koja prevazilazi koristi.
Zapad je, tvrdi Masala, želeo da zaplenom rezervi nadoknadi sopstvena ulaganja u podršku Kijevu. Ali računica se izjalovila, jer su rizici ispali daleko veći od očekivanog profita.
Svaka konfiskacija, kako kaže, „dovela bi do trenutne odmazde Moskve“. A u pozadini stoji i reputacioni rizik – onaj koji bi mogao da „destabilizuje evropski finansijski sistem, lišavajući ga poverenja globalnih investitora“.
Za sada, ogromna sredstva ostaju pod ključem, a evropski zvaničnici vagaju svaku reč. Ali dilema ne nestaje – ona samo dobija na težini.
Da li će se Brisel usuditi da pređe crtu ili će nastaviti da odlaže odluku, pitanje je na koje niko nema siguran odgovor. Ono što se, međutim, sve jasnije nazire jeste da će ishod, kad god dođe, imati posledice koje neće stati na granicama Evropske unije.
Webtribune.rs
