Na zapadu greše kad potcenjuju Rusiju koja ima ogromne potencijale moći, a ne demonstrira ih jer ne želi nikog da plaši.
Rusija može svuda da se pojavi, što je pokazala i u Siriji. Putin je poznat po iznenađenjima, zato što ima pregršt aduta, kaže urednik „Politike Bojan Bilbija“ povodom poruka pa i pretnji koje NATO upućuje Rusiji.
Zato je važno ne prelaziti crvene linije koje je postavila Moskva, ističe Bilbija za Sputnjik, komentarišući dvodnevni sastanak šefova diplomatija članica Alijanse održan ove nedelje u letonskoj Rigi.
Dominantne teme bile su Rusija, ali i Kina, koje, kako je rekao generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, potkopavaju svetski poredak, a već poslovično pričalo se o mogućoj „ruskoj agresiji“ na Ukrajinu, uz poruku da će Moskva „skupo platiti” ako se usudi da primeni silu.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Na pitanje da li je NATO postao opsednut Rusijom i Kinom, Bilbija kaže da se poslednjih godina stiče upravo takav utisak, a razlog vidi u potrebi da Alijansa opravda smisao svog postojanja, kao i u interesima zapadnog, pre svega američkog vojno-industrijskog kompleksa.
„Ne treba zaboraviti da je NATO samo ekstenzija SAD i velika prodavnica američkog naoružanja, imajući u vidu koliki je procenat američkog naoružanja. A sad kad se traži svrha postojanja, potreban je i neki neprijatelj — tu Rusija odlično odgovara zbog hladnoratovske inercije.
Možemo i da nagađamo da li su krize koje se izazivaju na granicama Rusije veštački podgrevane da bi naveli Rusiju da reaguje, a onda rekli — eto, vidite da je agresivna“, obrazlaže Bilbija.
Širenje na istok oslabilo NATO
Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da se iz Rige nije čulo ništa novo, te da su okupljanja članica Alijanse postala manje-više neka vrsta protokola.
„Godinama gledamo kako donose odluke koje su neodržive u savremenom svetu. Činjenica je da je NATO izgubio primarno jezgro — da bude američki mostobran u Evropi sa zemljama koje su bile voljne da budu deo te koalicije. Širenje NATO-a prema istoku je zapravo oslabilo kohezione veze jer je dovelo u Alijansu zemlje koje imaju druge motive. Zato toliko puta ne samo u EU, nego i u NATO-u vole da govore o sistemu vrednosti. Poštujem to. Ali, vi primate ljude koji nisu deo tog sistema vrednosti“, ističe Radić.
On kao primer navodi Crnu Goru, gde ni nova vlast nije dovela u pitanje članstvo u Alijansi, ali, kako kaže, tamo nije sporan NATO, nego što je prethodna vlast koristila to pitanje kao političko sredstvo za distanciranje od srpskog elementa.
Crna Gora kao Ukrajina
„U Crnoj Gori je stvorena situacija da NATO izjednačavate s crnogorskim političkim projektom. Isto se dogodilo u Ukrajini, gde je njihovim vlastima politički profitabilno da predimenzioniraju tu rusku priču do krajnjih granica. A činjenica je da podižu veštački nivo krize da bi bili politički prepoznati. Pa da li je ukrajinska politika refleksija vrednosti NATO-a i EU? Nije“, uveren je Radić.
Rusija ima, prema rečima Bilbije, čitav niz instrumenata da deluje na situaciju u Ukrajini, počev od kulturnog uticaja, ali to namerno spušta ispod radara.
„Mnogi bi se iznenadili kojom brzinom bi ona mogla da utiče na situaciju u Ukrajini. Setimo se Nagorno Karabaha“, kaže novinar, imajući u vidu teritoriju gde već mesecima ruski mirovnjaci patroliraju linijom razdvajanja između azerbejdžanskih i jermenskih snaga, održavajući mir.
Bilbija se osvrnuo i na spekulacije da bi američko oružje iz Nemačke moglo biti pomereno ka istoku, a kao odgovor na rusko raspoređeno u Belorusiji.
„Takav scenario je previše zastrašujući i ne verujem da će se desiti. Mislim da bi to bila najveća kriza od Drugog svetskog rata. Mnogo gora od Kubanske krize. To bi bio haos nesagledivih razmera i moglo bi da bude okidač za mnogo štošta”, upozorava naš sagovornik.
Jedino rešenje — dogovor
Radić ističe da je odgovor Rusije na pretnje NATO-a asimetričan, u vidu novih tipova naoružanja koje još niko nema, a koji služe za odvraćanje potencijalnih protivnika.
„Ideja je da se vreme za reakciju PVO skrati, tako da je ona neostvariva. Sada se insistira na novim sistemima poput Avangarda. Nuklearna trijada u tim kategorijama neće biti količinski velika, ali je dovoljno to što mogu biti uništeni glavni gradovi u SAD“, kaže Radić.
Jedino rešenje za sve jeste da Amerika i Rusija sednu i razgovaraju, za šta su pokazali interesovanje i bivši predsednik SAD Donald Tramp i aktuelni Džozef Bajden, ali su protiv bili vojni lobiji, kaže Bilbija i zaključuje:
„Ne možete projektovati silu i da pretite ozbiljno Rusiji. Nije moguće da neko zaista misli da može bilo šta vojno da našteti Rusiji i zaista mislim da je jedini spas i za Rusiju, i Ameriku, i za sve nas da se oni nešto dogovore.“
Tanja Trikić (sputnik)