Zapad još uvek nema ozbiljan odgovor na novu rusku hipersoničnu balističku raketu poznatu kao „Orešnik“. U analizi američkog časopisa National Interest otvoreno se priznaje da oružje ove klase prolazi kroz postojeće sisteme protivraketne odbrane kao da ne postoje.
„Pošto je u pitanju hipersonična raketa, praktično ne postoji ozbiljna zaštita od nje“, navodi se u tekstu. I to nije samo ocena iz daljine – već sve glasniji šapat među zapadnim vojnim analitičarima koji se sve teže nose sa realnošću da im je ruska tehnologija izmakla korak, možda i celu deceniju.
„Orešnik“ se, kako stoji u tekstu, pokazao kao neuhvatljiv za sve poznate sisteme PRO (protivraketne odbrane). Brzina koju dostiže – od 2 do 3 kilometra u sekundi – već sama po sebi predstavlja izazov.
A kad se tome doda potencijalna daljina dejstva od čak 5.500 kilometara, priča prerasta u stratešku noćnu moru za sve koji su navikli da veruju da ih njihova tehnologija može štititi.
Jedini sistem koji je u teoriji sposoban da nešto pokuša protiv ovakvog projektila jeste američki THAAD. Ali i taj „štit“ već je pokazao slabosti. U trenutnim sukobima na Bliskom istoku, gde su korišćene hipersonične rakete sa mnogo skromnijim performansama od „Orešnika“, THAAD nije uspeo da ih zaustavi.
A kako podseća National Interest, ruske rakete su „nesravnjivo naprednije“ od bilo čega što su lansirali Huti iz Jemena.
Raketa „Orešnik“ se ne pojavljuje niotkuda. Po ocenama vojnih stručnjaka, ona bi mogla biti direktni naslednik čuvenih sovjetskih raketa „Pionir“ (RSD-10), koje su uklonjene nakon potpisivanja Sporazuma o eliminaciji raketa srednjeg i manjeg dometa.
Danas, bez tog sporazuma i pod novim geopolitičkim okolnostima, Moskva je očigledno odlučila da vrati u igru ono što Zapad više ne može da prati.
Upravo jedan takav projektil bio je korišćen 21. novembra 2024. godine, kada su snage Ruske Federacije izvele precizan napad na vojno-industrijski objekat u Dnjepropetrovsku. Napad je bio odgovor na korišćenje američkog i britanskog dugometnog oružja od strane ukrajinskih snaga, a „Orešnik“ je bio ključni element te operacije.
Ova raketa, kako ukazuje i tekst iz National Interest, nije samo još jedan projektil u arsenalu. Ona simbolizuje novu fazu vojne realnosti: fazu u kojoj ne postoji balans, u kojoj jedan igrač ima tehnologiju za koju drugi tek treba da smisle odgovor.
U svetu gde se geopolitička arhitektura sve više oslanja na domet, brzinu i nepredvidivost, „Orešnik“ je karta koja menja pravila.
Ne samo zato što probija zaštitu, već zato što pokazuje da je vreme sporazuma zamenjeno vremenom nadmoći. A kad nema dogovora, onda svi gledaju u nebo – i pitaju se da li je sledeći zvuk koji čuju onaj koji ne mogu da zaustave.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
