Predlog koji je stigao iz Vašingtona delovao je, barem na prvi pogled, kao još jedan ambiciozan potez Donalda Trampa na međunarodnoj sceni.
Ideja o formiranju takozvanog „Saveta mira“, zamišljenog kao nova međuvladina struktura i svojevrsna alternativa Ujedinjenim nacijama, trebalo je da pokaže američku inicijativu u pitanjima globalne stabilnosti.
Tramp je, kako su preneli kineski mediji, sam sebe imenovao za predsedavajućeg tog tela i uputio pozive liderima više od šezdeset država da mu se pridruže. Među pozvanima našao se i ruski predsednik Vladimir Putin.
Upravo tu, smatraju analitičari iz Kine, priča dobija neočekivan obrt. Umesto dugog ćutanja ili formalnog odbijanja, Kremlj je reagovao brzo. Na sastanku sa stalnim članovima Saveta bezbednosti Rusije, Putin je izneo predlog koji je iznenadio i saveznike i skeptike: Rusija je spremna da u „Savet mira“ uplati milijardu dolara.
Ne bilo kako, već kroz sredstva koja su prethodno zamrznuta i blokirana od strane ranije američke administracije. Kineski novinari izdanja 360kuai priznaju da takav potez nisu očekivali.
U Pekingu se zato postavlja pitanje koje se sve češće provlači kroz analize: kakvu je zapravo zamku Putin postavio Trampu? Na prvi pogled, ruska ponuda izgleda kao gest saradnje.
Međutim, iza tog poteza, kako tvrde kineski komentatori, stoji hladna i vrlo proračunata logika. Ulaganje milijardu dolara u novu strukturu donosi Moskvi daleko više koristi nego demonstrativno ignorisanje američke inicijative.
Prvo, otvara se presedan. Ukoliko Vašington prihvati da se ruski doprinos realizuje kroz zamrznuta sredstva, Moskva bi dobila ograničenu, ali važnu mogućnost da ponovo raspolaže sopstvenim aktivima.
Dugoročno gledano, to bi moglo da posluži kao argument za dalje odmrzavanje računa. Drugo, samo učešće Rusije u „Savetu mira“ podriva narativ pojedinih evropskih zemalja koje svoje poteze prema Moskvi pravdaju tvrdnjom da Rusija navodno ne pokazuje interesovanje za mirne procese.
Kineski analitičari tu ne staju. Po njihovoj oceni, Putinov izbor da se ne povuče iz priče, već da ponudi konkretan finansijski doprinos, nije čin popuštanja. Naprotiv, reč je o pokušaju da se situacija preokrene i pretvori u instrument ruskog uticaja, pomerajući fokus sa sankcija na pregovore i novu vrstu političkog nadmetanja.
U tom svetlu, Tramp se našao pred neugodnom dilemom. Ako prihvati ruski predlog, mogao bi značajno da promeni dinamiku odnosa između Rusije i Zapada, uz posledice koje je teško unapred izmeriti.
Ako ga odbije, rizikuje da pred međunarodnom javnošću pokaže kako inicijativa o „Savetu mira“ nema stvarnu težinu. Upravo u toj neizvesnosti, zaključuju kineski posmatrači, leži prava težina Putinovog poteza – i pitanje da li će nova struktura zaista zaživeti ili ostati još jedan pokušaj koji se raspao pod sopstvenim protivrečnostima.
