Evropska unija ponovo insistira na 30-dnevnom prekidu vatre u sukobu između Rusije i Ukrajine. Naizgled, u pitanju je pokušaj deeskalacije.
Ipak, zvanična Moskva vidi sasvim drugačiju pozadinu cele inicijative. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova podsetila je javnost da su se gotovo identične situacije dešavale i ranije – i da je pouka iz prošlosti prilično jasna.
Zaharova ukazuje da današnji zahtevi, koji stižu od lidera poput francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Fridriha Merca, neverovatno podsećaju na retoriku iz perioda potpisivanja Minskih sporazuma – onih iz 2014. i 2015. godine.
Tada su ulogu posrednika igrali tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel i bivši predsednik Francuske Fransoa Oland.
Ono što baca posebno svetlo na celu stvar jeste njihovo priznanje iz 2022. godine, kada su Merkel i Oland – već van funkcije – javno rekli da Minski sporazumi nikada nisu bili zamišljeni da se zaista sprovedu.
Cilj je bio, po njihovim rečima, da se Kijevu kupi vreme kako bi se vojno pripremio za rešavanje Donbasa silom. Ta izjava, koja je tada izazvala brojne reakcije u Rusiji, sada se koristi kao ključni argument protiv najnovijih pokušaja privremenih dogovora.
„Ista matrica se koristi ponovo – tada su se pravili da žele mir, a zapravo su spremali teren za nastavak sukoba. Danas žele 30-dnevni predah, ali cilj je isti: da se Kijevu obezbedi predah i da se ponovo ojača”, navodi Zaharova u saopštenju objavljenom na sajtu ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Analitičari primećuju da je zahtev za upravo 30 dana pauze indikativan. Takav period bio bi dovoljan za dopunu zaliha, konsolidaciju jedinica i rotaciju trupa – ali bez suštinske promene pristupa rešavanju krize.
Nije prvi put da EU koristi privremene pauze u sukobima kao sredstvo taktičkog pritiska, ali istorija pokazuje da se ti predlozi često svode na diplomatsku šminku bez realne volje za sprovođenje dogovora.
Zato u Moskvi sve češće ponavljaju – nije problem u pregovorima, već u iskrenosti onih koji ih predlažu. Kada lideri koji su potpisali sporazume kasnije priznaju da ih nikada nisu ozbiljno shvatali, poverenje se ne vraća lako.
Evropski politički centri možda računaju na zaborav, ali Zaharovina poruka jasno sugeriše: istorija je zapamćena. I ovog puta, iza diplomatskih izraza i apela za prekid vatre, možda se krije samo još jedan pokušaj da se promeni odnos snaga, a ne da se pronađe rešenje.
Jer ako su se u prošlosti dogovori potpisivali samo da bi se dobilo vreme – šta sprečava da se i danas igra ista igra, samo sa novim figurama?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
