Zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije, Marija Zaharova, izdala je saopštenje povodom najava o mogućnosti da Kijev koristi zapadne dalekometne rakete za udare u dubinu ruske teritorije.
Njene reči jasno ukazuju na ozbiljnost situacije i potencijalne posledice ovakvih poteza.
Promena prirode sukoba
Zaharova je izjavila da bi upotreba dalekometnih raketa od strane Ukrajine za napade na teritoriju Rusije označila direktno uključivanje Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika u borbena dejstva protiv Rusije.
„To bi radikalno promenilo suštinu i prirodu sukoba“, istakla je. Ove reči ukazuju na to da bi Rusija takav potez smatrala eskalacijom konflikta na potpuno novi nivo, što bi moglo imati dalekosežne posledice po regionalnu i globalnu stabilnost.
Odgovor Rusije: adekvatan i odlučan
Zaharova je podvukla da bi odgovor Rusije na ovakav čin bio „adekvatan i opipljiv“. Iako nije precizirala konkretne mere koje bi Rusija preduzela, jasno je da Moskva ne bi ostala pasivna prema ovakvoj provokaciji.
Zaharova je dodala da još nije sasvim jasno na kojim osnovama mediji prenose informacije o navodnom dopuštenju Vašingtona Ukrajini za korišćenje raketa ATACMS protiv Rusije, ali je izrazila zabrinutost zbog težnji Zapada ka eskalaciji sukoba.
Zapad i ukrajinski porazi
U svom obraćanju, Zaharova je skrenula pažnju na činjenicu da Zapad, suočen sa vojnim porazima ukrajinskih snaga na bojnom polju, pribegava dodatnoj eskalaciji sukoba kroz snabdevanje Kijeva oružjem.
Prema njenim rečima, cilj ovih poteza je pokušaj da se Moskvi nanese strateški poraz, što Zaharova smatra iluzornim.
Posebno je istakla da se Kijev i njegovi saveznici oslanjaju na „čudo-oružje“, ali je naglasila da nijedno oružje, pa ni dalekometne rakete, neće moći da promene tok specijalne vojne operacije.
Reakcija Vladimira Putina
Ruski predsednik Vladimir Putin je već ranije upozorio da bi dozvola Kijevu za upotrebu dalekometnog naoružanja značila ulazak NATO-a u sukob s Rusijom.
Prema njegovim rečima, ovakav potez bi bio viđen kao radikalna eskalacija i direktno učešće Alijanse u sukobu, čime bi se konflikt dodatno internacionalizovao.
Pozadina i američka odluka
Podsećamo da je 17. novembra list The New York Times izvestio da je američki predsednik Džo Bajden dao Ukrajini zeleno svetlo za upotrebu raketa ATACMS za udare u dubinu ruske teritorije.
Ovaj potez izazvao je burne reakcije u međunarodnoj zajednici, posebno u Rusiji, gde se ovakva odluka tumači kao direktan izazov. ATACMS rakete su visoko precizne i dalekometne, a njihova upotreba u ruskoj unutrašnjosti bi mogla da izazove ozbiljne političke i vojne posledice.
Analiza situacije
Eskalacija sukoba kroz uvođenje dalekometnih raketa otvara niz pitanja o budućnosti konflikta u Ukrajini. Jasno je da Zapad pokušava da pomogne Kijevu u trenutku kada ukrajinska vojska beleži velike gubitke na frontu.
Oružje poput ATACMS-a moglo bi omogućiti Kijevu da napada ciljeve duboko unutar Rusije, uključujući važne vojne baze, industrijske objekte ili komunikacione čvorove.
Međutim, ovakav potez bi bez sumnje izazvao snažan odgovor Rusije, ne samo na vojnom, već i na političkom i ekonomskom planu.
Ruski kapaciteti za odgovor
Važno je napomenuti da Rusija raspolaže naprednim hipersoničnim oružjem, poput sistema Avangard, Kinžal i Cirkon, za koje Zapad nema adekvatnu odbranu.
Ovi sistemi pružaju Rusiji mogućnost da reaguje na provokacije sa velikom preciznošću i efikasnošću. Takođe, ruska odbrambena industrija trenutno radi u četiri smene, što omogućava brzo prilagođavanje novim izazovima.
Upotreba dalekometnih raketa od strane Ukrajine predstavlja značajan rizik za eskalaciju sukoba u Ukrajini i potencijalno širenje konflikta van granica regiona.
Rusija jasno stavlja do znanja da neće tolerisati takve poteze i da će odgovoriti odlučno i adekvatno. Ostaje da se vidi kako će se situacija dalje razvijati, ali je očigledno da dalja eskalacija može imati nesagledive posledice za sve strane uključene u ovaj sukob.
M.K. Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
