Ko bi pomislio da bi se na Kanarskim ostrvima mogle dešavati neke čudne stvari.
Prvo, tu je dlučaj hipertrihoze. Postoji oblik hipertrihoze koji se još naziva i „Sindrom vukodlaka“ za koji je otkriveno da potiče od jedne srednjevekovne porodice sa Kanarskih ostrva.
U srednjem veku, Španci su preuzeli Kanarska ostrva i zarobljavali njihove visoke plavokose i crvenokose žene. Izgleda da je postojala izolovana rasa ljudi na ostrvima koji su nosili gen zbog kojeg pojedinac postane prekriven dlakom od glave do pete i taj gen se prenosio krvnom lozom.
Niko ustvari ne zna odakle taj gen, mada su naučnici pokušavali da to odgonetnu.
Ono što je najčudnije je činjenica da DNK stanovnika Kanarskih ostrva koja se nalaze u Africi, nemaju nikakve veze sa ljudima iz Afrike. To jednostavno nije prirodno ni logično, ali je ipak tako.
[adsenseyu1]
Hulija Pastor Lorna je radila za cirkus. Majka joj nikad nije rekla ko je njen otac. Imala je dva neredovna reda zuba, usta koja su štrčala i bila upadljiva zbog gužvanja, nagnuto čelo, jake obrve i telo prekriveno dlakom. Njeni daleki preci, pleme koje je izazvalo pojavu ovog gena kod Španaca, bili su poreklom sa Kanarskih ostrva.
„Genetika nalaže da je broj domorodaca oštro opao zbog rata, da su brojni Španci ostali na ostrvu i oženili lokalne žene, da su Kanarci usvojili španska imena, jezik, religiju i postali hispanizirani“.
Prvobitni stanovnici Kanarskih ostrva bili su domoroci po imenu Guanče. Pronađene su njihove crvenokose i plavokose mumije. Navodno, muškarci su bili visoki oko 2 metra, a žene oko 1,80 metara.
Mumije su bile umotane u kožu i sakrivene u pećinama. Zapravo, smatra se da u nekim vertikalnim i nedostupnim pećinama ima još mumija koje nisu otkrivene. Njihove lobanje su opisane kao dolihocefalične (naučni termin za „dugačke lobanje“). Danas se ovo stanje viđa kod ljudi sa Marfanovim sindromom, zajedno sa neuobičajenom visinom.
[adsenseyu4]
Španci su veoma cenili opšti izgled i rasne karakteristike Kanaraca: „Svi istoričari se slažu u izveštajima da su Kanarci bili prelepi. Bili su visoki i jedinstvenih proporcija. Takođe su bili snažni i hrabri sa visokim mentalnim kapacitetom. Žene su bile veoma lepe i španska gospoda ih je često uzimala za supruge“.
Ono što je prilično čudno je što se veruje da su oni migrirali na ova ostrva 1.000 godina pre nove ere. Mnogi naučnici pretpostavljaju da su to Berberi (domoroci severne Afrike i oblasti Nila). To bi bilo ok, ali to ne objašnjava kako su za 5.000 godina postali visoki ljudi sa plavom ili crvenom kosom u svojoj izolaciji.
Teoretičari zavere su sigurno već napomenuli kako su vanzemaljci, u želji da izmene naše gene, doveli privlačna bića sa kojima bismo se razmnožavali, pritom dobijajući izvesne fizičke atribute, bilo da je to visina, snaga, imunitet, inteligencija ili nešto drugo.
Druga mogućnost je da je postojala kultura veoma jakih, pametnih ljudi koji su mogli da putuju svetom i koji su u jednom momentu stali i odlučili da se nastane.
Poslednja mogućnost je da je kod ljudi bilo zastupljeno više boja kose, te da su se nakon razmnožavanja počele pojavljivati dominantne boje kose koje su bile karakteristične za određenu grupu, kao na primer tamna kosa kod Azijata.
[adsenseyu1]
Iz bilo kog ugla, Kanarska ostrva daju skup odgovora na veoma neobične misterije. Kada bi recimo njihov veliki vulkan eruptirao, veliki komad zemlje bi skliznuo u okean, stvarajući cunami koji bi praktično zbrisao Veliku Britaniju i istočnu stranu SAD. Možda je tako potonula Atlantida?
Ima nešto još čudnije. Ljudi sa Kanarskih ostrva su koristili jezik zviždanja: „Jezici zviždanja koriste zviždanje kako bi imitiali govor i olakšali komunikaciju. Jezik zviždanja je sistem koji dozvoljava onima koji odlično zvižde da prenose i razumeju potencijalno neograničen broj poruka na velikim udaljenostima.
Generalno, jezici zviždanja imitiraju tonove ili frekvencije samoglasnika prirodnog jezika, ali i intonaciju, tako da istrenirani slušaoci koji govore taj jezik mogu da razumeju šifrovanu poruku. Jezik zviždanja se retko poredi sa razgovornim jezikom, ali postoji u kulturama širom sveta. Stvaranje jezika zviždanja nije nikada zapisano i nije prošlo kroz produktivnije studije“.
Webtribune.rs
