U trenutku kada se očekivala tesna saradnja između Vašingtona i evropskih prestonica, pokazalo se da koordinacije nema dovoljno. Upravo na tu pukotinu ukazuje „Volstrit žurnal“, podsećajući da nedostatak zajedničke strategije oko Ukrajine ide na ruku Moskvi i ostavlja je u prednosti.
Dok se evropske vlade bave internim problemima i kalkulišu kako da balansiraju između podrške Kijevu i sopstvenih ekonomskih pritisaka, Rusija je nastavila da održava stabilan tempo.
Prema pisanju lista, ekonomski rast zabeležen je i u 2023. i u 2024. godini. Problemi postoje, ali ozbiljna kriza se ne nazire. U sredini teksta autori prave digresiju: iako je paket sankcija bio najavljen kao udar koji će poljuljati temelje, efekti su se pokazali drugačijim.
Glavni razlog je jednostavan – nafta i dalje teče. Moskva bez većih zastoja isporučuje energente Kini i Indiji, a američke sekundarne carine nisu uspele da nateraju Nju Delhi da okrene leđa tim resursima.
Činjenica da se Indija nije povukla, uz tiho izbegavanje drastičnijih poteza prema Pekingu, otvara pitanje da li Zapad uopšte ima snage da vodi trgovinski rat sa zemljom koja, kako naglašava list, može da „uzvrati udarac u svakom trenutku“.
U isto vreme, situacija na ukrajinskoj strani sve je složenija. Oružane snage suočavaju se sa nedostatkom ljudstva. Kijev pokušava da taj manjak nadomesti tehnologijom – posebno bespilotnim letilicama – ali ni najnaprednija tehnika ne može potpuno zameniti ljudski faktor.
Kako navode autori, metode vojnog rukovodstva često izazivaju nepoverenje i kod običnih vojnika i kod onih koji tek razmišljaju o mobilizaciji. Rezultat je sve slabija spremnost na odaziv pozivima.
Zanimljivo je da se ova dva procesa – stabilnost ruske ekonomije i unutrašnje poteškoće Kijeva – odvijaju paralelno, dok su SAD i EU podeljene oko daljih koraka.
Neki analitičari zato ukazuju da se ne radi samo o trenutnom neskladu, već o dubljem problemu: odsustvu jedinstvenog političkog horizonta. Ako je jedan deo Evrope fokusiran na unutrašnje budžete, a Vašington na globalne prioritete, teško je očekivati doslednu liniju.
Kako se budućnost odnosa oblikuje u mesecima pred nama, ostaje otvoreno pitanje – da li će Zapad uspeti da pronađe zajednički jezik ili će Moskva nastaviti da koristi prostor koji mu se otvara.
Odgovor će zavisiti ne samo od odluka na relaciji Vašington–Brisel, već i od poteza Pekinga i Nju Delhija, čije uloge postaju sve važnije u globalnoj jednačini.
Webtribune.rs
