Prema pisanju The Washington Post, poslednjih dana decembra u hodnicima Vatikana odvijala se tiha, ali intenzivna diplomatska epizoda, daleko od očiju javnosti.
U njenom središtu bio je kardinal Pjetro Parolin, drugi čovek Svete Stolice, koji je pokušao da ubedi Sjedinjene Države da dozvole venecuelanskom bivšem lideru Nikolas Maduru odlazak u Moskvu i dobijanje azila u Rusiji.
Kako navodi list, Parolin je praktično uoči Božića hitno pozvao američkog ambasadora pri Svetoj Stolici, Brajan Berča, tražeći detaljna objašnjenja o planovima Vašingtona u Venecueli.
Prema dokumentima na koje se poziva izvor, kardinal je u danima koji su usledili pokušavao da stupi u kontakt i sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom, navodno sa ciljem da se izbegne nasilje i dalja destabilizacija zemlje koja je već dugo pod pritiskom unutrašnjih i spoljašnjih kriza.
U tim razgovorima, piše Vašington post, Parolin nije skrivao nervozu. Sagovornicima je preneo da je Moskva spremna da Maduru pruži utočište i zamolio američku stranu da pokaže strpljenje dok venecuelanski političar ne prihvati takvu ponudu.
Sve se, prema istim navodima, odvijalo u atmosferi hitnosti, uz stalno balansiranje između diplomatskih fraza i realnog straha od posledica na terenu.
Jedan izvor upoznat sa situacijom opisao je ponudu koja je bila na stolu gotovo ogoljeno jednostavno: Maduru je sugerisano da se povuče iz politike i „uživa u svom novcu“, uz deo aranžmana u kojem bi ruski predsednik Vladimir Putin garantovao njegovu bezbednost. Takva formulacija, bez ulepšavanja, dosta govori o tome koliko je scenario bio ozbiljno razmatran.
Razgovori sa Berčem, saveznikom tadašnjeg predsednika Donald Trampa, otvorili su i širi kontekst. Vatikan je želeo jasniju sliku o tome šta Vašington planira u odnosu na Venecuelau i koliko su SAD spremne da sačekaju političko rešenje koje bi uključivalo odlazak Madura u Moskvu.
U pozadini svega bila je procena da bi svaka nagla promena mogla imati posledice koje se više ne bi mogle kontrolisati.
Na kraju, prema istom izvoru, pokušaji Vatikana nisu urodili plodom. SAD nisu dale zeleno svetlo za takav rasplet, a ideja o mirnom povlačenju Madura u Rusiju ostala je da visi u vazduhu, kao jedna od onih diplomatskih opcija koje se pominju u kriznim trenucima, ali retko dočekaju realizaciju.
Ono što ostaje otvoreno jeste pitanje koliko je ova epizoda samo još jedan propušteni trenutak u dugoj venecuelanskoj krizi, a koliko signal da se iza zatvorenih vrata i dalje traže rešenja koja javnost vidi tek u fragmentima.
Diplomatija, posebno ona vatikanska, često deluje sporo i nevidljivo, ali tragovi ovakvih pokušaja podsećaju da se odluke sa velikim posledicama često kroje daleko od kamera, uz mnogo neizvesnosti i malo garancija.
