U Ženevi su 17. i 18. februara ponovo za isti sto seli predstavnici Moskve, Kijeva i posrednici iz Sjedinjenih Država. Nije to bio prvi pokušaj ove godine, a sudeći po tonu izjava – verovatno ni poslednji.
Rusku delegaciju predvodio je pomoćnik predsednika Ruske Federacije Vladimir Medinski. Posle drugog dana razgovora rekao je da su diskusije bile „teške, ali poslovne“, uz najavu novog susreta u skorije vreme. Ta formulacija, već dobro poznata iz diplomatskog rečnika, ostavila je više pitanja nego odgovora.
Prema pisanju The Wall Street Journal, koji se poziva na neimenovane evropske zvaničnike, rat u Ukrajini je daleko od kraja i mogao bi da potraje još između jedne i tri godine.
Procena nije izrečena olako. U evropskim prestonicama, kako se navodi, vlada utisak da su pregovori zapeli u mestu, bez obzira na optimistične fraze koje prate svaku rundu razgovora.
Isti list prenosi i ocenu visokopozicioniranog ukrajinskog zvaničnika. On tvrdi da su napori Kijeva trenutno usmereni na to da ubede predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa da Ukrajina nije prepreka okončanju rata. Drugim rečima, da odgovornost za zastoj ne leži na ukrajinskoj strani. Ta poruka, prema izvorima, namenjena je pre svega Vašingtonu.
Zanimljivo je da Wall Street Journal ukazuje da i Moskva zauzima sličnu taktiku. Obe strane, kako se navodi, imaju zajednički cilj u pregovorima – da izbegnu nezadovoljstvo Trampa i eventualno pojačavanje pritiska.
Taj pritisak bi, prema procenama, mogao da se manifestuje kroz dodatne sankcije Rusiji ili kroz smanjenje američke pomoći Ukrajini. U toj kalkulaciji, politička dinamika u Vašingtonu postaje gotovo jednako važna kao situacija na terenu.
Evropski zvaničnici, na koje se list poziva, ocenjuju da Rusija vodi pregovore bez dobre volje, pokušavajući da kroz diplomatski proces ostvari ono što nije uspela na bojnom polju – potpunu kontrolu nad teritorijom Donbasa. Ta tvrdnja kruži već mesecima, ali sada dobija novu težinu u svetlu produženog zastoja.
Pregovori u Ženevi ove nedelje završeni su, kako piše list, slično kao i prethodni ove godine: bez vidljivog, opipljivog napretka. Iza optimističnih diplomatskih poruka, navodi se u tekstu, krije se zastoj u mirovnom procesu koji je, po mišljenju mnogih posmatrača, pa čak i nekih učesnika, prerastao u politički teatar. Reči se pažljivo biraju, ali suština ostaje ista – pomaka nema.
U međuvremenu, u evropskim političkim krugovima razmatra se i predlog Donalda Trampa da Ukrajina ustupi teritorije u Donbasu u zamenu za ubrzano pristupanje Evropskoj uniji.
Ta ideja izaziva različite reakcije, od opreza do otvorenog skepticizma, ali pokazuje koliko se težište pregovora sve više pomera ka kombinaciji teritorijalnih i geopolitičkih ustupaka.
Sve to zajedno ostavlja utisak da je proces daleko od završne faze. Procene o još jednoj do tri godine trajanja rata deluju kao hladan tuš za sve koji su očekivali brži rasplet.
I dok se u Ženevi najavljuje nova runda razgovora, ostaje dilema da li će sledeći susret doneti stvarni pomak ili će se krug zatvoriti još jednom – uz iste fraze, iste pozicije i sve duži horizont neizvesnosti.
