Minhenska bezbednosna konferencija i ove godine okupila je politički vrh, vojni establišment i diplomate iz celog sveta, ali atmosfera, sudeći po rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nikada nije bila zategnutija.
Više uniformi nego ranije, više razgovora o naoružanju nego o diplomatiji, a gotovo svaka diskusija vraća se na bezbednost Evrope, nuklearnu autonomiju i vojnu moć.
„Svi ovde pričaju samo o oružju, vojnoj moći i bezbednosti Evrope“, preneo je Vučić novinarima, opisujući skup na kojem učestvuje u Minhenu. U takvom ambijentu, kako kaže, Srbija mora da vodi računa o sopstvenim interesima.
„Mi smo mala zemlja, moramo da investiramo u našu odbranu“, naveo je, dodajući da Srbija neće ulaziti u sukobe ni sa Nemcima, ni sa Amerikancima, ni sa Rusima, dok Kinu vidi kao prijatelja i partnera. „Čuvaćemo mir“, poručio je, ali uz primetnu dozu zabrinutosti.
Ta zabrinutost, kako je istakao, odnosi se pre svega na vojni savez Zagreba, Tirane i Prištine, koji vidi kao najveći bezbednosni rizik za Srbiju. „Postavio sam pitanje vezano za vojni savez Prištine, Tirane i Zagreba i čekam odgovor od bilo koga da mi kaže čemu taj savez, ali ga nisam čuo ni od koga.
Možda i dobijem taj odgovor, pre nego što krenu u akciju“, rekao je Vučić. Naglasio je da zapadne zemlje, prema njegovim rečima, odlično razumeju o čemu je reč, ali da se, kako tvrdi, prave da ne razumeju pitanje koje im postavlja.
Posebno ga, kako kaže, brine to ćutanje. „Nije pitanje vojno-tehničke saradnje, već vojnog saveza“, precizirao je, dodajući da ozbiljno shvata sve potencijalne protivnike. Kao vrhovni komandant, poručuje da je Srbija spremna da odbrani svoju teritoriju.
U tom kontekstu najavio je ogromna ulaganja u fabrike namenske industrije – veća nego ikada ranije kada je reč o Vojsci Srbije. Plan je, kako je objasnio, da se oružje i municija izvoze jer je novac potreban, ali da će 30 do 40 odsto onoga što proizvede domaća industrija ići direktno u srpsku vojsku.
Dok se u Minhenu razgovaralo o budućnosti Evrope, nemački kancelar Fridrih Merc je, prema Vučićevim rečima, snažno istupio protiv Rusije. „Ne samo da snažno podržavaju Ukrajinu, već je Merc rekao da je Rusija iscrpljena, ali da nije dovoljno iscrpljena“, preneo je predsednik Srbije.
Dodao je da je nemački kancelar prvi put rekao da će Nemačka u najskorije vreme postati najjača vojska u Evropi. To, kako ocenjuje Vučić, predstavlja ogromne promene i pokazuje da Nemačka želi veću moć u Evropi.
Merc je, kako je navedeno, kritikovao MAGA pokret zbog stava o tarifama i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, imao negativan odnos prema mađarskom premijeru Viktoru Orbanu i zamerio predsedniku Francuske Emanuelu Makronu zbog želje da vodi dijalog sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Ujedno je, prema Vučićevim rečima, pokazao pozitivan stav prema prijemu zemalja Zapadnog Balkana u EU, ali je pažljivo birao reči. Ako Ukrajina uđe u EU 2027. godine, to, kako je preneo, neće biti pitanje samo za Mađarsku, već za još nekoliko zemalja.
Na marginama konferencije Vučić se sastao i sa ministrom spoljnih poslova Kine Vang Jiem. Razgovori su, kako je rekao, potvrdili unapređenje saradnje Srbije i Narodne Republike Kine.
„Ono što je važno je da guramo tehnološki progres i da se naša saradnja pomera na viši nivo. Imamo dobru vojno-tehničku saradnju koja može da bude bolja“, naveo je, uz najavu posete Pekingu u prvoj polovini godine i susreta sa predsednikom Sijem.
Govoreći o razgovoru sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom, Vučić je istakao da su prijatelji dugi niz godina. Administracija EU, prema njegovim rečima, zadovoljna je usvajanjem Zakona o biračkom spisku, ali ne i izmenama pravosudnih zakona. To je još jedan signal da evropski put Srbije ostaje složen i pun uslova, bez brzih rešenja.
„Iz svega što sam mogao da vidim, Zelenski je najveća zvezda i nigde više nije tolika zvezda kao u Nemačkoj, u Minhenu“, rekao je Vučić, dodajući da se, prema informacijama do kojih je došao, kraj sukoba u Ukrajini ne nazire uskoro i da je problem u teritorijama. Ta procena, izgovorena bez dramatizovanja, ali sa očiglednom težinom, oslikava širu sliku u kojoj se Evropa trenutno nalazi.
U takvom rasporedu snaga, Srbija pokušava da balansira – između investicija u odbranu, izvoza naoružanja, evropskih integracija i strateškog partnerstva sa Kinom. U Minhenu se, očigledno, više govorilo o vojsci nego o kompromisu, više o kapacitetima nego o političkim mostovima. A pitanje koje je Vučić otvorio – o savezu Zagreba, Tirane i Prištine – za sada ostaje bez odgovora.
Možda će se odgovor pojaviti iza zatvorenih vrata, možda tek kada se promeni šira geopolitička slika. Do tada, kako stvari stoje, tišina govori podjednako glasno kao i reči izgovorene sa govornice.
