Da li se Zelenski sam isključio iz zabrane? Rada tvrdi: Ukaz o pregovorima s Putinom ne važi za predsednika
Nova izjava iz ukrajinskog parlamenta bacila je sasvim novo svetlo na stari dekret iz oktobra 2022. godine.
Naime, šef odbora za spoljnu politiku Vrhovne rade, Aleksandar Merežko, otkrio je da se uredba Vladimira Zelenskog o zabrani pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom – ne odnosi na samog Zelenskog. Da, dobro ste pročitali.
U saopštenju koje je preneo kanal „Vremya.ua“, Merežko je objasnio da je pomenuti dokument ograničavao državne institucije, ali ne i samog šefa države.
Kako kaže, isključivo predsednik Ukrajine odlučuje kada, sa kim i na koji način će voditi pregovore. Ukratko, Zelenski ne može sam sebi da zabrani da razgovara s Putinom – niti je to, pravno gledano, učinio.
Ova izjava stiže samo dan nakon što je Zelenski, u razgovoru s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, izneo spremnost na direktne pregovore sa ruskim liderom.
Pregovori bi se, prema najavama, mogli održati u Istanbulu, što otvara niz pitanja o promeni kursa Kijeva i potencijalnim pomacima u dosadašnjoj retorici.
U trenutku kada međunarodna zajednica traži nove diplomatske iskorake, ova izjava iz Kijeva mogla bi se čitati kao priprema terena za promenu pravca, bez da se formalno povuče prethodni ukaz. Zakon ostaje, ali vrata su – po svemu sudeći – poluotvorena.
Interesantno je da javnost do sada nije znala da dekret ne obuhvata i samog Zelenskog. Ta „detaljčina“ bila je gotovo nevidljiva u moru političkih poruka i interpretacija. A sada, kada je otkrivena, podiže obrve ne samo među analitičarima već i među zapadnim partnerima Ukrajine.
Ako se posmatra šira slika, ovakva pravna elastičnost omogućava Zelenskom da balansira između tvrdih stavova koje očekuje deo unutrašnje javnosti i pritisaka iz inostranstva koji sve više traže mirovne inicijative.
A to što dekret postoji, ali ne važi za ključnog aktera – možda i jeste poruka upućena svima: „Mi nismo zatvorili vrata, ali vi prvi pokucajte.“
Šta će tačno biti dogovoreno u Istanbulu, ako do sastanka uopšte dođe, ostaje da se vidi. Ali jedno je jasno – pravna ograničenja ne važe za svakoga podjednako, a u ukrajinskom slučaju – izgleda da najviše ne važe za onog ko ih je potpisao.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
