Pre samo 10 ili 15 godina bilo je nezamislivo da se u SB UN raspravlja o pitanjima koja su ključna za RS.
Tamo je obično sedeo neko od protektora, i u zvanju visokog predstavnika zastupao svoje viđenje BiH. Vremena su se promenila, a samim tim i pozicija Srpske koja sa pravom traži povraćaj nadležnosti, kaže akademik Vitomir Popović
Narodna skupština Republike Srpske ima puno pravo da povuče saglasnost na međuentitetske sporazume i takav potez ni na koji način ne dovodi u pitanje suverenitet, teritorijalni integritet ili ustavni poredak BiH, stoji u 26. izveštaju Vlade Republike Srpske koji je podnet Savetu bezbednosti UN.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na mreži “Telegram” na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Takođe,u svetlu neustavne centralizacije BiH koju u kontinuitetu sprovode političko Sarajevo, OHR, pojedine strane sile i strane sudije u Ustavnom sudu BiH, Narodna skupština Republike Srpske navodi se, spremna je da povuče saglasnost datu za zaključenje sporazuma.
Legalno i legitimno pravo, komentariše za Sputnjik akademik Vitomir Popović, doktor pravnih nauka i univerzitetski profesor.
Ili će, kaže, Republika Srpska uspeti da vrati deo nadležnosti koje su prenete na nivo Federacije bilo odlukama visokih predstavnika bilo na bazi sporazuma između nje i Bosne i Hercegovine ili predstoji razlaz.
Sporazumi su podložni menjanju
Popović objašnjava da su pomenuti sporazumi podložni menjanju i da je njih moguće raskinuti, te da RS može nastavi da obavlja poslove iz nadležnosti koje Ustav BiH dodeljuje entitetima.
On naglašava da postoje tri politička sporazuma kojima su entiteti dali saglasnost da institucijama na nivou BiH povere nadležnosti koje je Ustav dodelio entitetima, kao i da je Ustavni sud BiH 2006. godine ustanovio da međuentitetski sporazumi nisu deo Ustava BiH i da Sud nije nadležan da vrši kontrolu njihove ustavnosti.
„Umesto tri ministarstva koja su bila predviđena Dejtonom, mi danas imamo devet. Imamo i veliki pritisak takozvane međunarodne zajednice, pre svih mislim na Nemačku i Veliku Britaniju, koje bi, da mogu, prenele sva ovlašćenja na nivo BiH kako bi se RS u celosti razvlastila i ostala kao prazna ljuštura, bez ikakvih nadležnosti i ovlašćenja.
Mi smo u RS to prepoznali i razumemo da je to pitanje opstanka i RS i nas koji živimo u RS. Ili ćemo vratiti nadležnosti u dogovoru sa Federacijom Bosne i Hercegovine, što je njima i predočeno, ili će Republika Srpska jednostrano izaći iz toga“.
Pritisci OHR-a su bili veliki
Podsećajući na deo izveštaja u kojem Vlada RS navodi i da je međuentitetski sporazum o oružanim snagama bio predmet strane prinude, Popović kaže da su pritisci OHR bili veliki.
O pritiscima koji su vršeni na RS, ukazala je i Vlada RS, najtačnije se izrazila Nezavisna sudska komisija, telo koje je formirao visoki predstavnik.
Naime, u svom finalnom izveštaju oni su priznala da su pregovori o davanju saglasnosti na prenošenje nadležnosti Visokom sudskom i tužilačkom savetu „često bili uspješni tek nakon intenzivnog pritiska sa visokog nivoa“.
Postavlja se pitanje, kaže Popović, zašto bi RS finansirala Oružane snage od koje ne samo da korist nema RS nego nemaju ni oni u Federaciji BiH“. Posebno, naglašava, što se RS uvek i zalagala za demilitarizaciju. Isto, smatra, i kada je reč i o indirektnom oporezivanju.
„Političari iz Republike Srpske jesu glasali za reforme Uprave za indirektno oporezivanje ali pod pritiskom tadašnjeg visokog predstavnika. Mislim da treba staviti tačku na finansiranje rada zajedničkih institucija. Nema razloga da mi svake godine raspravljamo koliko smo mi dužni Federaciji a koliko je Federacija dužna nama. Sasvim je legalno pravo da sa nekim i zaključite sporazum, a zatim i da ga raskinete, i to je standard ne samo u našem već i u međunarodnom pravu“.
Opaske engleskog ambasadora
Sa Federacijom, smatra Popović, vrlo teško je izaći na kraj jer oni računaju da će visoki predstavnici i međunarodna zajednica biti u Bosni 100 godina, da će oni umesto njih donositi odluke a sa ciljem stvaranja ustavne BiH koja bi kasnije postala Republika BiH u kojoj bi važio princip: jedan čovek jedan glas.
„Dešavalo se da recimo engleski ambasador dođe, i kaže da nešto nije u skladu sa pravnim porekom, a da pritom o pravu malo ili nimalo zna. Mi smo najviše imali problema sa nesrećnim Englezima i Nemcima. Incko je nametnuo nekoliko stotina rešenja suprotnih Dejtonskom mirovnom sporazumu, menjajući Ustav. Postoji li zemlja u svetu u kojoj Ustav nameće nekakv protektor ili visoki predstavnik? Siguran sam da ne“.
Ukoliko bi RS odustala od borbe za svoja prava predviđena Dejtonom, smatra Popović, Srbi bi kao konstitutivni narod ostao samo prazno slovo na papiru u građanskoj muslimanskoj državi – lišen prava i ovlašćenja ali i osećaja sopstvene sigurnosti i bezbednosti.
De fakto protektor, formalno pravno visoki predstavnik
Međutim, primećuje Popović, stvari na međunarodnom planu su se upadljivo promenile u odnosu na vreme koje je iza nas.
„Razumevanje za borbu RS imaju pojedini predstavnici međunarodne zajednice. Ni Ruska Federacija ni Kina nisu bile za to da se da legitimetit i ovlašćenja visokom predstavniku koji je donosio zakone i odluke, a pritom nije ni za šta odgovarao.
De fakto on je protektor, a formalno pravno nije nego je visoki predstavnik.
Mi 30 godina pokušavamo i nastojimo da vratimo izvorni Dejton ili da izađemo iz svega. Republika Srpska je u završnici ove borbe“.
Vlada RS je u Izveštaju Savetu bezbednosti UN naglasila da je Narodna skupština Republike Srpske 20. oktobra usvojila i zakon kojim se ponovo formira Agencija za lijekove i medicinska sredstva Republike Srpske.
Na ovaj neophodan korak Vlada se, stoji, odlučila jer je Agencija za lekove i medicinska sredstva, uspostavljena na nivou BiH 2009. godine, svojom regulativom opstruisala proizvodnju i promet kiseonika potrebnog za spasavanje života u zdravstvenim ustanovama Republike Srpske.
Nataša Jovanović (sputnik)
