Administracija Donalda Trampa nema mnogo vremena za Balkan, smatra Danijel Hamilton, ekspert Škole za napredne međunarodne studije Univerziteta Džons Hopkins.
Kako navodi Glas Amerike, ugledni poznavalac evropskih prilika, takođe nije uveren da će Vašington, pa ni evropske prestonice uložiti dovoljno truda da ubrzaju proces evroatlantske integracije preostalih zemalja Zapadnog Balkana.
Hamilton, koji se po svojim oštrim ocenama izdvaja od drugih balkanologa, kaže da SAD pod predsednikom Trampom nema vremena da se bavi regionom.
[adsenseyu1]
“Administracija pokušava da prebaci pitanje Zapadnog Balkana Evropi, dok Evropljani i ne posvećuje mnogo vremena tom regionu. Važni američki zvaničnici koji poznaju taj teren, otpušteni su. Jednostavno nema nikoga na visokom nivou, ko se bavi isključivo pitanjima Balkana. Ni američko prisustvo u tom regionu nije naročito veliko i ograničava se na Kosovo, što je od ključne važnosti sa stanovišta tamošnjeg međunarodnog prisustva, ali nedovoljno da bi Amerika mogla da bilo šta promeni”, naveo je Hamilton.
Kako ističe, stvari ne stoje ništa bolje ni sa evropskim blokom.
“Kancelarka Merkel je u proteklih nekoliko godina pokušavala da preduzme više za taj region, ali odnedavno odustaje od toga. Britanci, druga važna zemlja koja se bavila tim pitanjem, uskoro neće biti članica nijedne institucije Evropske unije. Francuska nije nikada ni igrala naročito veliku ulogu. Sticajem okolnosti Austrija se angažovala, ali njen uticaj je nedovoljan da bilo šta sprovede”, dodaje Hamilton.
U međuvremenu, uticaj vanevropskih zemalja je pojačan, kaže sagovornik Glasa Amerike.
“I to ne samo ruski uticaj, uključujući uticaj države, ali i ruskog organizovanog kriminala. Kinezi su takođe neobično mnogo zainiteresovani za ulaganja u Evropi. Islamske države su ostvarile znatan uticaj u Bosni i drugim delovima regiona. Turska je takođe angažovana iz sopstvenih razloga, ne uvek u sklopu zapadnog pristupa. Pored toga političke vrhuške u većini zemalja u osnovi kradu od sopstvenog stanovništva i služe se državnim polugama da se održi na vlasti”, navodi Hamilton.
Građani Zapadnog Balkana postali su, kaže, cinični prema dugotrajnom obećanju da će u dogledno vreme postati deo evropske matice.
“Po završetku oružanih sukoba 1990-tih, posle tragedije u Bosni i rata na Kosovu, međunarodna zajednica je preduzimala niz projekata za pomirenje i posleratnu obnovu tih zemalja. Od tada je prošlo previše vremena”, istakao je Hamilton.
On je istakao da je Zapadnom Balkanu neophodan udruženi angažman obe strane Atlantika.
