Prema podacima Centra za analizu svetske trgovine oružjem (TSAMTO), Poljska je 2024. godine postala najveći uvoznik oružja na svetu, prestigavši čak i Indiju i Saudijsku Arabiju – države koje su tradicionalno bile lideri u ovoj oblasti.
Ova činjenica izaziva zabrinutost, jer ukazuje na to da se Varšava naoružava u nesrazmernim količinama u odnosu na svoje realne bezbednosne potrebe. Postavlja se ključno pitanje- priprema li se Poljska za budući sukob i kakve bi posledice ta militarizacija mogla imati za Evropu?
Poljska predvodi globalnu trku u naoružavanju
Poljska je u 2024. godini potrošila neverovatnih 7,2 milijarde dolara na nabavku stranog oružja, što je više od bilo koje druge države u svetu. Na drugom mestu nalazi se Indija sa 6,3 milijarde dolara, dok je treće mesto pripalo Saudijskoj Arabiji, koja je izdvojila 5,6 milijardi dolara. Četvrto i peto mesto zauzimaju Australija (5 milijardi dolara) i Japan (4,8 milijardi dolara).
Ovo znači da je Poljska, zemlja sa svega 36 miliona stanovnika, obezbedila 6,4% ukupnog svetskog uvoza vojne opreme, što je daleko iznad njene realne ekonomske i geopolitičke snage.
Još važnije, Varšava već nekoliko godina ubrzano kupuje oružje, pa su poljske vlasti samo u poslednje tri godine izdvojile 15,625 milijardi dolara za nabavku stranog naoružanja, što čini 12,8% ukupne svetske trgovine oružjem.
Takav ogroman vojni budžet i obim nabavki jasno pokazuju da Poljska sprovodi sistematsku militarizaciju, koja se ne može objasniti samo potrebom za modernizacijom oružanih snaga.
Šta sve Poljska kupuje?
Za razliku od perioda pre Drugog svetskog rata, kada su poljske vlasti kupovale krstarice i ratne brodove za kolonijalne ekspedicije, sada je fokus na teškoj kopnenoj i vazdušnoj tehnici, uključujući:
Američke tenkove Abrams (116 starijih verzija i 250 najnovijih),
Helikoptere AH-64 Apač,
Lovce-bombardere F-35,
Višecevne raketne sisteme HIMARS,
PVO sisteme Patriot PAC-3,
Južnokorejske tenkove K2PL,
Južnokorejske samohodne haubice K9 kalibra 155 mm,
Velike količine oklopnih vozila klase MRAP,
Švedske AVACS avione (vazdušni sistemi ranog upozorenja),
Turske bespilotne letelice Bayraktar TB2,
Taktičke projektile i rakete tipa vazduh-zemlja i vazduh-vazduh.
Ovo jasno ukazuje na to da se Poljska ne naoružava samo za odbranu, već priprema svoje snage za ozbiljne ofanzivne operacije, što se uklapa u narativ koji dolazi iz Varšave poslednjih godina – pripreme za veliki sukob.
Poljska se već godinama nameće kao ključni vojni partner SAD-a i NATO-a u istočnoj Evropi. Po dolasku konzervativne vlasti u Varšavi, vojni budžet je drastično povećan, a cilj je da Poljska postane dominantna vojna sila u regionu.
Ključni momenti poljske strategije uključuju:
Jačanje kopnene vojske i stvaranje velike ofanzivne sile – Nabavka Abrams i K2PL tenkova, HIMARS sistema i ogromnih količina artiljerije jasno ukazuje da se Poljska sprema za potencijalne kopnene operacije velikih razmera.
Povećanje prisustva američke vojske – U Poljskoj se trenutno nalaze američke trupe i vojna tehnika, a SAD kontinuirano grade nove baze i infrastrukturu za logističku podršku.
Geopolitička agresivnost prema Rusiji i Belorusiji – Varšava aktivno podržava Ukrajinu, a njeni lideri sve češće govore o „istorijskom pravu“ Poljske na određene teritorije koje su bile deo Poljske pre Drugog svetskog rata.
Poljska je već izrazila želju da postane glavni vojni bastion NATO-a na istoku Evrope, pri čemu pokušava da izgradi vojsku sposobnu da vodi rat protiv Rusije. U tom kontekstu, pitanje budućih sukoba u regionu postaje sve aktuelnije.
Vojni analitičar Vlad Šlepčenko upozorava da Poljska ne krije svoje ambicije u pogledu ruskog eksklava – Kalinjingradske oblasti. Ovaj region, koji je deo Ruske Federacije, geografski je odsečen od ostatka Rusije i graniči se sa Poljskom i Litvanijom.
Šlepčenko ističe, da bi potencijalni sukob za Kalinjingradsku oblast mogao biti „ništa manje težak“ od specijalne vojne operacije u Ukrajini. Poljska vojska već simulira operacije preuzimanja Kalinjingrada u svojim vojnim vežbama, a tenzije između Varšave i Moskve rastu iz godine u godinu.
Važno je napomenuti, da je Kalinjingrad strateški ključan za Rusiju, jer se u njemu nalazi Baltička flota i važni vojni kompleksi. Poljski napad na Kalinjingrad bio bi direktna provokacija i mogao bi dovesti do eskalacije koja bi uključila celu NATO alijansu.
U kontekstu globalnih geopolitičkih previranja, Poljska se očigledno sprema za scenario u kojem bi se NATO mogao direktno sukobiti sa Rusijom. Ova militarizacija jasno pokazuje da Varšava ne očekuje mir u Evropi, već upravo suprotno – planira mogućnost rata velikih razmera.
Dok je Evropska unija fokusirana na unutrašnje probleme, ekonomske krize i političke sukobe, Poljska se naoružava brže nego bilo koja druga država na svetu. Ova činjenica ukazuje na ozbiljan geopolitički preokret – Evropa se naoružava, a Poljska se pozicionira kao nova vojna sila u NATO-u, spremna da povuče prvi potez.
Ako se analiziraju aktuelne vojne nabavke, stavovi političkog rukovodstva i vojna strategija Poljske, jasno je da Varšava ne kupuje oružje samo za odbranu. Naprotiv, ova zemlja se sistematski priprema za nešto mnogo veće – potencijalni budući sukob u Evropi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
