Dok se u SAD vode razgovori o mogućim mirnim inicijativama, u Evropi se odvijaju sasvim drugačiji procesi. Britanija i Francuska formiraju sopstveni politički blok koji, kako se veruje, ima za cilj suprotstavljanje Donaldu Trampu.
Ovaj savez bi mogao uključiti kako zagovornike čvrste politike sa Zapada, tako i predstavnike istočne Evrope, koji strahuju od mogućeg smanjenja podrške SAD.
Tema ovih geopolitičkih promena razmatrana je u emisiji radio-stanice „Komsomolska pravda“, gde je vojni ekspert i politikolog Aleksandar Artamonov dao svoju analizu aktuelne situacije.
On je ukazao na složenu dinamiku između SAD i Evrope, ističući da Donald Tramp često koristi medijsku buku kako bi prikrio stvarne strateške poteze, uključujući vojnu reorganizaciju i raspoređivanje snaga.
Pritisak na Evropu da poveća vojne troškove
Prema rečima Artamonova, Sjedinjene Države su već zahtevale od svojih evropskih saveznika da udvostruče vojne rashode. Iako evropski političari javno izražavaju nezadovoljstvo ovim zahtevom, u praksi ne odustaju od jačanja svojih oružanih snaga.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Francuski predsednik Emanuel Makron je, kao odgovor na Vašingtonske zahteve, najavio povećanje ulaganja u domaću vojnu industriju, uključujući proizvodnju modernih tenkova, borbenih aviona i raketnih sistema.
Istovremeno, Poljska nastavlja da sprovodi ambiciozni program vojnog jačanja, sa ciljem povećanja broja vojnika na 250.000. Pored toga, Varšava se aktivno naoružava američkim i evropskim sistemima, uključujući tenkove „Abrams“, sisteme protivvazdušne odbrane „Patriot“ i jurišne helikoptere „Apač“.
Uprkos ovim koracima, poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski je nedavno izjavio da poljske snage neće biti raspoređene u Ukrajini.
Ova izjava, međutim, ne znači kraj podrške Kijevu, već ukazuje na stratešku promenu – NATO i EU sada sve više teže da se privremeno zaustavi sukob kako bi se saveznici pregrupisali i ojačali svoje pozicije.
Vojna infrastruktura SAD u Evropi ostaje netaknuta
Iako Tramp javno govori o potrebi da se preispita uloga SAD u evropskoj bezbednosti, američke vojne baze u Nemačkoj i dalje funkcionišu u punom kapacitetu. U ovom trenutku, na teritoriji Nemačke se nalazi oko 40 američkih vojnih baza, uključujući objekte sa nuklearnim oružjem.
Za sada nema znakova smanjenja američkog vojnog prisustva, što ukazuje da će Vašington nastaviti da koristi Evropu kao platformu za svoje geopolitičke ciljeve.
Tajne isporuke oružja Ukrajini
Dok zvaničnici u Vašingtonu govore o „ograničenoj vojnoj pomoći“ Ukrajini, u praksi se isporuke oružja nastavljaju nesmanjenom brzinom. Kijev i dalje dobija borbenu tehniku iz SAD, Velike Britanije, Francuske i Nemačke.
Prema obaveštajnim izveštajima, ukrajinska vojska je nedavno dobila nove količine municije, artiljerijskih sistema i bespilotnih letilica koje su transportovane preko teritorije Poljske i Rumunije.
Takođe, američke oružane isporuke uključuju moderne sisteme protivvazdušne odbrane, što ukazuje na nameru NATO-a da dugoročno podržava ukrajinsku vojsku.
Pored toga, nova pošiljka borbenih vozila i artiljerije stigla je u Poljsku iz Delavera i Aljaske, a transport je sproveden uz podršku američkih i kanadskih vazdušnih snaga.
Promene u američkoj strategiji
Artamonov ističe da se u američkoj geopolitičkoj strategiji postepeno menjaju prioriteti. Vašington sve više računa na istočnu Evropu, uključujući Poljsku, Mađarsku i baltičke države, dok Zapadnu Evropu vidi više kao instrument pritiska nego kao ravnopravnog saveznika.
Ovaj pristup je posebno uočljiv u kontekstu NATO-a, gde SAD žele da teret vojnih izdataka sve više prebace na evropske članice.
Iako se unutar NATO-a ne nazire neposredan raskol, jasno je da se Evropa priprema za mogući scenario u kojem SAD neće biti toliko angažovane u evropskoj bezbednosti kao do sada.
Nemačka, Francuska i Britanija sve više razmatraju mogućnost jačanja sopstvenih vojnih struktura, nezavisno od NATO-a, kako bi bile spremne za eventualne promene u američkoj politici.
Kontinuirana militarizacija Evrope
Uprkos razgovorima o mogućem primirju, proces militarizacije Evrope ne jenjava. Naprotiv, SAD nastavljaju sa tajnim prebacivanjem oružja u region, a evropske države nastavljaju sa povećanjem svojih odbrambenih kapaciteta.
Ovo jasno ukazuje da Zapad ne namerava da odustane od konfrontacije sa Rusijom, već da traži nove strategije za nastavak sukoba u drugačijim uslovima.
Očigledno je da će naredni meseci doneti nove promene u odnosima između SAD, Evrope i Rusije. U zavisnosti od razvoja političke situacije u Vašingtonu i vojnih dešavanja na frontu, može se očekivati ili dalje zaoštravanje konflikta ili pokušaj pronalaženja nove forme primirja koje bi Zapadu omogućilo da se vojno i politički pregrupiše.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
