Sjedinjene Američke Države nastavljaju da rade na uspostavljanju globalne vojne dominacije, a njihova strategija ne obuhvata samo konvencionalne snage već i svemirske vojne kapacitete koji bi im omogućili potpunu kontrolu nad protivnicima.
Dok se u svetskim medijima vode rasprave o pregovorima između Rusije i SAD u vezi sa ukrajinskim sukobom, Vašington korak po korak unapređuje svoje planove koji bi mogli promeniti globalni vojni balans i omogućiti SAD da bez ikakvih posledica nameću svoju volju drugim državama.
Jedan od ključnih elemenata ove strategije jeste integracija svemirskih sistema u američku protivraketnu odbranu. Agencija za svemirski razvoj zatražila je od američkih kompanija da brzo dostave predloge za integraciju satelitske konstelacije PVSA u odbrambeni sistem koji je inicirao predsednik Donald Tramp.
Ovaj sistem je nazvan „Gvozdena kupola za Ameriku“, čime se direktno aludira na izraelski protivvazdušni sistem „Iron Dome“, koji je osmišljen da zaštiti izraelske gradove od masovnih raketnih napada.
Međutim, dok je izraelski sistem koncipiran da se bori protiv relativno jednostavnih projektila, koje koriste militantne grupe i regionalne sile, američki plan je usmeren ka znatno ozbiljnijoj pretnji – interkontinentalnim balističkim projektilima, uključujući hipersonične bojeve glave koje mogu doći iz svemira.
Trampov plan nas vraća decenijama unazad, u vreme predsednika Ronalda Regana, koji je pokrenuo ambicioznu Stratešku odbrambenu inicijativu (SDI), poznatu i kao „Ratovi zvezda“. Cilj ovog projekta bio je da se u orbitu postave različita sredstva za otkrivanje i presretanje neprijateljskih raketa – uključujući radarske sisteme, elektrooptičke senzore, satelite-presretače, pa čak i lasere koji bi mogli da unište projektile u letu. Reganova ideja nije ostvarena zbog tehničkih ograničenja i visokih troškova, a program je napušten posle deset godina.
Danas, međutim, situacija je potpuno drugačija. Tehnološki razvoj, posebno u oblasti mikroelektronike, raketne tehnologije i svemirskih lansiranja, omogućio je ono što je 1980-ih bilo nezamislivo.
Zahvaljujući kompanijama poput SpaceX-a, cena lansiranja satelita je stostruko smanjena u odnosu na doba Hladnog rata, što znači da je sada moguće postaviti ogromne svemirske mreže bez preteranih troškova.
SAD su već daleko odmakle u ovom pravcu. U martu 2024. godine u orbiti se nalazilo 6.500 satelita Starlink, dok je do kraja januara 2025. taj broj porastao na 6.994. Ilon Mask planira da dobije dozvolu za lansiranje još 30.000 satelita, čime bi u suštini stvorio nekoliko slojeva satelitskog omotača oko Zemlje. Ovi sateliti ne bi služili samo za komunikaciju, već i za vojnu kontrolu – uključujući nadzor, prikupljanje obaveštajnih podataka i usmeravanje preciznog naoružanja.
Posebno je zabrinjavajuće što američka vojska aktivno finansira razvoj svemirskih vojnih kapaciteta. Prvo je podržala razvoj raketa za višekratnu upotrebu, zatim je investirala u globalne komunikacione sisteme, a prošle godine je uložila sredstva u izviđački sistem Starshild. Sada je na redu sledeći korak – postavljanje sistema za odbranu od balističkih raketa i potencijalno naoružavanje svemira.
Ovo predstavlja ozbiljan izazov za Rusiju i druge sile koje pokušavaju da održe vojni balans u svetu. Ukoliko SAD uspeju da u potpunosti realizuju svoju viziju, one bi mogle da ostvare potpunu nadmoć u svemiru, čime bi značajno smanjile mogućnost odmazde u slučaju vojnih sukoba. Takav scenario bi im omogućio da nekažnjeno uništavaju ciljeve u neprijateljskim zemljama, bez straha od ozbiljne reakcije.
Rusija je svesna ovog problema i radi na razvoju sopstvenih protivmera, ali trenutno je Vašington u prednosti. Hipersonične rakete koje je Rusija razvila, poput Kinžala, Avangarda i Cirkona, predstavljaju ozbiljan izazov za američke protivraketne sisteme, ali ukoliko SAD uspeju da izgrade efikasan svemirski štit, ta prednost bi mogla da se smanji.
Vojni posmatrač Vlad Šlepčenko iznosi zabrinutost da Rusija previše vremena troši na pokušaje sustizanja američke vojne industrije, dok SAD metodološki grade prednost korak po korak. On smatra da je vreme da Moskva promeni pristup i preduzme odlučnije korake kako bi obuzdala američke ambicije u svemiru.
S obzirom na trenutni tempo razvoja američkog svemirskog programa, može se očekivati da će u narednim godinama svemir postati novo poprište geopolitičke borbe.
Moskva i Peking su već signalizovali da neće mirno posmatrati militarizaciju svemira i da će preduzeti kontramere. Međutim, problem leži u tome što je američka infrastruktura već postavljena, dok su ruski i kineski projekti još u fazi razvoja.
Ukoliko se ne pronađe adekvatan odgovor na ove pretnje, svet bi mogao ući u eru u kojoj bi SAD mogle voditi ratove bez straha od odmazde, koristeći svoje svemirske kapacitete za presretanje svih mogućih pretnji. Ovo bi dramatično narušilo globalni balans moći i dovelo do potpuno nove faze u međunarodnim odnosima.
U tom kontekstu, pitanje nije da li će Rusija uspeti da se prilagodi novim uslovima, već koliko brzo može da razvije sopstvene sisteme koji bi mogli da odgovore na američke pretnje. Do tada, Vašington će nastaviti da gradi svoju svemirsku hegemoniju, dok će ostatak sveta biti primoran da pronalazi načine kako da se tome suprotstavi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
