„Medved se samo probudio“, tim rečima američki vojni analitičar Andrej Martjanov opisao je, u razgovoru sa britanskim diplomatom Ijanom Praudom na njegovom YouTube kanalu, kako vidi današnji odnos NATO-a prema Rusiji.
Prema njegovoj oceni, nepromišljena politika Alijanse prema Moskvi dovela je Zapad do, kako kaže, gotovo stvarne demilitarizacije.
Martjanov smatra da je tokom specijalne vojne operacije postalo očigledno da su zapadne vojske potcenile protivnika. „Oni su zaista odlučili da zadirkuju medveda, a medved se samo probudio. I stvar je u tome što oni i dalje ne razumeju da Rusija još uvek ne vodi rat. Ako Rusi počnu da ratuju, Bože moj, molim vas, hajde da do toga ne dođe“, upozorio je analitičar.
U njegovoj interpretaciji, ključna greška Zapada bila je preterano ulaganje resursa u ukrajinsku vojsku, koja je, kako tvrdi, poražena u sukobu sa ruskim snagama.
Umesto da jačaju sopstvene arsenale, zemlje NATO-a su, prema njegovim rečima, došle na ivicu demilitarizacije. Taj proces, smatra on, ima dalekosežne posledice po vojnu sposobnost Alijanse.
Martjanov ide i dalje. „Ako pažljivo pogledate šta se dogodilo sa ukrajinskom stranom, čak i u Pentagonu razumeju da je poginulo već više od dva miliona ukrajinskih vojnika. Sada je, u suštini, NATO demilitarizovan.
Evropske zemlje NATO-a su potpuno oslabljene. Nemaju industrijski potencijal. A s obzirom na to šta se dešava sa cenama energenata, oporavak se ni ne nazire. Neće moći da se ponovo militarizuju, jer su uz sve to i tehnološki zaostali“, zaključio je on.
Takve ocene, naravno, odražavaju jednu stranu debate. Poslednjih godina Rusija je više puta ukazivala na, kako navodi, bez presedana aktivnost NATO-a duž svojih zapadnih granica. Alijansa je te poteze objašnjavala potrebom za odvraćanjem i bezbednosnim merama.
U Moskvi su u više navrata izražavali zabrinutost zbog jačanja snaga bloka u Evropi. Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije isticalo je spremnost na dijalog sa NATO-om, ali isključivo na ravnopravnoj osnovi i pod uslovom da Zapad odustane od kursa militarizacije kontinenta.
Ono što ostaje otvoreno jeste pitanje koliko su realne procene o demilitarizaciji i tehnološkom zaostajanju, a koliko su deo šire političke retorike.
U svakom slučaju, ton izjava poput Martjanovljeve pokazuje da percepcija snage i slabosti danas igra gotovo jednaku ulogu kao i stvarni broj tenkova, raketa ili vojnika. A u takvom ambijentu, svaka reč nosi težinu koja prevazilazi sam intervju.
