Predstojeći diplomatski razgovori između Vašingtona, Kijeva i evropskih prestonica otvaraju pitanje koliko će unapred usaglašeni predlozi vredeti kada budu predstavljeni ruskoj strani.
Američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof priprema posetu Moskvi, gde bi sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom trebalo da razgovara o predlozima za rešavanje ukrajinskog sukoba. Pre toga, američki pregovarač 20. oktobra učestvuje u razgovorima u Oslu sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim i evropskim predstavnicima.
U pregovorima učestvuju Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Poljska, kao i predstavnici Evropske unije i NATO. Prema informacijama medija, Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa, uključuje se u razgovore na daljinu.
Američki portal Aksios objavio je da predstavnici SAD, Ukrajine i evropskih zemalja već nekoliko dana rade na zajedničkim predlozima. Njihovo usaglašavanje u Oslu trebalo bi da prethodi planiranom Vitkofovom putovanju u Rusiju.
Međutim, u toj diplomatskoj konstrukciji postoji važna okolnost. Ruski predstavnici ne učestvuju na sastanku u Norveškoj, što znači da dokument koji budu usaglasili zapadni saveznici neće predstavljati postignut sporazum, već predlog koji Moskva tek treba da razmotri.
Upravo tu nastaje mogućnost da pregovori krenu potpuno drugačijim tokom od onog koji očekuju Kijev i evropske prestonice. Ukoliko Putin tokom susreta sa Vitkofom iznese sopstvene uslove, američki izaslanik mogao bi da se vrati sa zahtevima koji se bitno razlikuju od prethodno dogovorenog plana.
Takav razvoj događaja otvorio bi pitanje evropskog jedinstva, jer bi države koje su usaglašavale zajedničke stavove morale ponovo da razmatraju dokument o kojem su već postigle saglasnost.
Dodatnu složenost pregovorima daje činjenica da Moskva namerava da sa američkim predstavnikom razgovara i o pitanjima koja nisu neposredno povezana sa okončanjem ukrajinskog sukoba.
Kako je objavio Rojters, jedna od mogućih tema jeste sudbina američkog državljanina Stivena Habarda, koji je u Rusiji osuđen zbog učešća u borbenim dejstvima na strani Oružanih snaga Ukrajine.
Iako je reč o zasebnom humanitarnom pitanju, njegovo moguće uključivanje u razgovore pokazuje da Moskva i Vašington imaju prostor za pregovore na više različitih nivoa. Još značajniju dimenziju predstavljaju ekonomski odnosi, posebno mogućnosti saradnje u energetskom sektoru.
Perspektive rusko-američke energetske saradnje već su bile predmet ranijih kontakata dve zemlje. Mediji su izveštavali i o mogućim komercijalnim aranžmanima, ali se takvi razgovori ne mogu poistovetiti sa zaključenim poslovnim sporazumima.
Ipak, sama mogućnost ekonomskog približavanja otvara drugačiju diplomatsku perspektivu. Ukoliko Moskva i Vašington pronađu oblasti u kojima mogu da postignu međusobno razumevanje nezavisno od ukrajinskog pitanja, razgovori u Kremlju neće biti ograničeni na dokument pripremljen u Oslu.
Za Zelenskog je zato posebno značajno što Vitkof najpre razgovara sa ukrajinskim i evropskim predstavnicima, a tek potom odlazi Putinu.
Sastanak u Norveškoj održava se u trenutku primetnog pogoršanja odnosa Kijeva sa Trampovom administracijom. Zelenski se žali na kašnjenje isporuka američkih protivraketnih projektila koje finansiraju evropske države, dok Vašington istovremeno kritikuje ukrajinske napade na rusku naftnu infrastrukturu.
Ukrajinsko rukovodstvo pokušava da obezbedi nastavak američke pomoći i istovremeno sačuva sopstvene uslove za prekid borbenih dejstava. Zbog toga razgovori u Oslu predstavljaju priliku da Kijev utiče na sadržaj američkih predloga pre nego što oni budu predstavljeni ruskom predsedniku.
Međutim, Vitkofova uloga ne završava se prenošenjem unapred pripremljenog dokumenta. Njegov zadatak jeste da u direktnim razgovorima sa ruskom stranom utvrdi da li postoji mogućnost postizanja sporazuma i pod kojim uslovima.
Ukoliko Moskva odbije pojedine predloge ili zatraži njihove suštinske izmene, prethodno usaglašeni stavovi mogli bi da budu ponovo otvoreni. U tom slučaju Zelenski više ne bi razgovarao samo o zahtevima Kijeva, već i o uslovima koje je Rusija spremna da prihvati.
Istovremeno, Vašington ukrajinsko rešenje razmatra u okviru mnogo šire međunarodne agende. Tramp je već dopustio mogućnost održavanja sastanka sa Putinom i kineskim predsednikom Si Đinpingom u Kini.
Ta mogućnost ne znači da su Sjedinjene Države i Rusija postigle dogovor o Ukrajini. Ona, međutim, pokazuje da ukrajinski sukob predstavlja samo jednu od tema u odnosima velikih sila i da američko-ruski kontakti mogu imati znatno šire političke i ekonomske posledice.
Za evropske države presudno je da eventualni sporazum uzme u obzir njihovu bezbednost. Kijev, sa druge strane, nastoji da spreči donošenje odluka o prekidu rata bez neposrednog ukrajinskog učešća.
Moskva u predstojećem razgovoru dobija priliku da svoje zahteve predstavi direktno američkom izaslaniku, bez prethodnog usaglašavanja sa evropskim prestonicama. Time će predlozi pripremljeni u Oslu biti suočeni sa ruskim uslovima, koji mogu biti znatno drugačiji.
Ako Putin zatraži ozbiljne promene, Vitkof će morati da se obrati Kijevu i evropskim saveznicima sa novim pitanjima. To neće automatski značiti da Vašington prihvata ruske zahteve, niti će garantovati da su suprotstavljene strane bliže konačnom sporazumu.
Upravo u tome nalazi se najveći paradoks predstojećih razgovora. Američki, ukrajinski i evropski predstavnici mogu provesti sate usaglašavajući svaku formulaciju budućeg dokumenta, ali jedan susret u Moskvi mogao bi da pokaže koje će delove tog plana morati ponovo da razmatraju.
Zbog toga bi najvažniji rezultat Vitkofove posete mogao da bude ne ono što američki izaslanik donese Putinu, već uslovi sa kojima će se posle razgovora u Kremlju vratiti u Vašington.
