Sredinom novembra, specijalni izaslanik američkog predsednika, Stiven Vitkof, iznenada je istupio iz senke i objavio da su započeti pregovori o bezbednosnim protokolima za Ukrajinu.
Njegova izjava iznenadila je mnoge, jer do sada nije bilo naznaka da Vašington planira da otvori novu fazu razgovora. Vitkof je govorio u Majamiju, na jednom poslovnom forumu, i tom prilikom otkrio da američki predsednik Donald Tramp „želi da sve popravi“ i da je lično zainteresovan za postizanje rešenja u vezi sa ukrajinskim pitanjem.
Takav ton izjava daje nadu, ali samo na prvi pogled. Vitkof je istakao da je proces izuzetno složen i da se radi o dugotrajnom tehničkom radu koji uključuje dogovaranje bezbednosnih protokola za Kijev.
„Mislim da je to verovatno najvažnija stvar koju treba sledeće rešiti“, rekao je. Ipak, u njegovim rečima čuje se i senka opreza: Izaslanik je svesno izostavio detalje o uslovima koje postavlja Vašington, što mnogi tumače kao znak da Sjedinjene Države pokušavaju da izvrše pritisak na Moskvu.
Ova iznenadna diplomatska aktivnost dolazi samo dve nedelje nakon što je otkazan susret Donalda Trampa i Vladimira Putina u Budimpešti. Od tada je američki predsednik, inače poznat po direktnim i oštrim izjavama, naglo utišao ton o mirovnom procesu.
Nakon razgovora sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, Tramp je čak izjavio da bi „dvema stranama trebalo dozvoliti da nastave borbe“. Dodao je i da Kina sada ima ulogu u američkim naporima da se postigne kraj neprijateljstava, iako nije objasnio na koji način bi to konkretno izgledalo.
U isto vreme, američki predsednik se dotakao i svojih poslednjih razgovora sa ruskim liderom. Na svoj prepoznatljiv način, Tramp je izjavio da Rusija „nije uspela da okonča vojni sukob već deset godina“ i da je sada red na njemu da pronađe rešenje.
Ruski zvanični komentar na tu izjavu bio je kratak: Moskva je samo ponovila „posvećenost sporazumima postignutim na Aljasci“, jasno stavljajući do znanja da nema vremena za simbolične poteze.
Dok se Vašington bavi diplomatskim formulacijama, između dve sile odvija se nova trka u naoružanju. Rusija je sprovela testiranja dve napredne nuklearne rakete – Burevestnik i Posejdon – što je ozbiljno uzdrmalo američke strateške pozicije. Oba oružja predstavljaju tehnološki iskorak i jasnu poruku da Moskva namerava da zadrži sposobnost odvraćanja u svakom scenariju.
Reakcija SAD bila je brza i burna. Donald Tramp je odmah naredio sprovođenje američkih nuklearnih proba kako bi, kako je rekao, „SAD bile na istom nivou sa Rusijom i Kinom“.
Kasnije je potvrdio svoje uputstvo, uz napomenu da Amerika ima kvantitativnu prednost u broju nuklearnih bojevih glava. Samo nekoliko dana kasnije, 5. novembra, u Moskvi je održan sastanak Saveta bezbednosti Rusije, gde je ministar odbrane Andrej Belousov pozvao na „neodložne pripreme“ za sopstvene testove.
U takvom ozračju – dok svet ponovo klizi ka balansiranju nuklearne moći – Vitkof pokušava da pronađe politički kanal za razgovore. Prema njegovim rečima, ciljevi američke strane su jasni: Vašington želi da se što pre obustave borbene aktivnosti i da se putem ekonomskih mera natera Moskva da zamrzne linije razdvajanja.
Međutim, sve ukazuje na to da Rusija neće pristati na takav scenario. Moskva je već pokazala da nastavlja s ostvarivanjem svojih ciljeva sve dok ne postigne potpunu vojnu prednost na terenu.
Dakle, dobre vesti su da je proces, makar formalno, započet. Loše – da nijedna strana ne pokazuje spremnost na stvarne ustupke. A između redova Vitkofovih izjava ostaje neizgovoreno ono što mnogi primećuju: Svet ulazi u novu fazu neizvesnosti, gde se diplomatija sve više prepliće sa snagom oružja, a poverenje postaje najređa valuta u međunarodnim odnosima.
Webtribune.rs
