Nutricionisti širom sveta prepoznaju blagodati uravnotežene ishrane. Prema opšteprihvaćenim normama, važno je pravilno kombinovati proteine, ugljene hidrate, vitamine, elemente u tragovima i masti.
U isto vreme, sporovi oko ovog poslednjeg, u medicinskoj zajednici ne jenjavaju. Koje masti su zdravije – biljne ili životinjske? Da li prekomeran unos jedne vrste podiže nivo „lošeg“ holesterola u krvi? Praktični nutricionisti su raspršili popularne mitove.
„U ishrani stanovnika mnogih evropskih zemalja postoji višak omega-6 masnih kiselina. Nalaze se u biljnim uljima: suncokretovom, sojinom, kukuruznom“, objasnio je nutricionista dr Mihail Ginzburg.
Ljudi prže hranu, dodaju ulje salatama i pečenim proizvodima – to je odlika evropske kuhinje. Prekomeran unos može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Previše omega-6 ometa apsorpciju drugih masnih kiselina poput omega-3. To su elementi nezamenljivi za telo. Nalaze se u ribi, lanenom ulju.
Kiseline su uključene u izgradnju membrana ćelija organa i tkiva, pomažu u funkcionisanju imunološkog sistema. Pokazalo se da adekvatne količine omega-3 povećavaju životni vek. Druga opasnost visokih koncentracija omega-6 u telu je hronična upala.
„Oni su preteča brojnih pro-inflamatornih molekula. Višak ovih masnih kiselina dovodi do niza loših stvari, kao što su hronično upale niskog intenziteta, ubrzano starenje i tendencija ka depresiji“, navodi Ginzburg.
U evropskim zemljama, posebno sa hladnom klimom, uobičajeno je jesti puno masnog mesa. Čak i pre 10 godina, bilo koji lekar bi rekao da je to opasno za zdravlje srca i krvnih sudova.
„Biljne masti su jedan od najkorisnijih proizvoda za telo, čak i njihov višak nema štetan efekat“, kaže nutricionista Jevgenij Arzamastsev.
Ove komponente uklanjaju „loš“ holesterol iz krvi, sprečavajući da se taloži. Ali masti životinjskog porekla, naprotiv, povećavaju njegov nivo. Zbog toga se nemojte previše okretati mesu, posebno u starosti.
Lekari smatraju da su transmasti (masti sa modifikovanom hemijskom formulom) zaista opasne po zdravlje. Nalaze se u margarinu i svim proizvodima koji ga sadrže.
Hemijski elementi sadržani u transmasti zamenjuju molekule „ispravnih“ lipida. Zbog toga su oštećeni hormonski i enzimski sistem tela. Toksini se akumuliraju u organima i tkivima. Povećava se rizik od razvoja mnogih bolesti – karcinoma, kardiovaskularnih patologija.
Čak i zdrave biljne masti iz ulja mogu se transformisati u komponente sa prefiksom „trans“, upozoravaju lekari. To se dešava u dva slučaja – tokom dugog skladištenja i toplotne obrade proizvoda, rekao je Arzamastsev.
Zbog toga se ne preporučuje prženje u velikoj količini ulja. Bolje da ga se potpuno odreknete i kupite specijalan tiganj. Takođe je važno poštovati rok trajanja: ako proizvod ima gorak ukus, mora se odložiti u smeće.
Webtribune.rs
