[adsenseyu2]
[adsenseyu3]
Bio je to mač koji je dominirao bojnim poljem u različitim regionima u Evropi, mač koji je bio hiljadu godina ispred svog vremena, izgrađen od strane misterioznog kovača.
Iako je korišćen od strane mnogih nacija, to je mač koji se pripisuje Vikinzima i vremenu od 800. do 1100. godine nove ere. Mač je predstavljao remek delo napravljeno od čistog čelika i nije se pojavljivao u Evropi narednih hiljadu godina.
Bio je to Rols Rojs svog vremena i koristila ga je samo nekolicina odabranih ratnika.
Zašto mačevi ove vrste imaju natpis Ulfberht je još uvek enigma pošto se taj naziv ne pojavljuje u pisanim tekstovima iz tog doba.
Moguće je da je to ime mesta u kojem su mačevi proizvedeni ili ime dodato kako bi se mogla dokazati autentičnost.
[adsenseyu1]
Za oko 44 pregledana Ulfbreht mača je do sada dokazano da su napravljeni od topljenog čelika. Činjenica da su se Ulfbreht mačevi pojavljivali u periodu od preko 200 godina ukazuje na to da njih nije proizvodio samo jedan kovač. Istraživači veruju da je Ulfbreht u stvari franačko ime.
Krst prisutan na Ulfbreht mačevima može ukazivati na povezanost sa rimokatoličkom crkvom, pošto je u srednjem veku crkvom dominiralo Franačko carstvo. Poznato je da je crkva bila veliki proizvođač i diler oružja.
Grčki krst pre imena je korišćen samo od stane biskupa i opata, tako da bi ime Ulfbreht moglo biti ime nekog biskupa, opata ili čak manastira.
Datum proizvodnje ukazuje na to da su mačevi bili veoma zastupljeni na bojnim poljima Evrope i da su pravljeni u periodu od 250 godina i više – od 850. do 1100. godine nove ere – zbog čega istraživači smatraju da je Ulfbreht u stvari jedna od drevnih robnih marki, znak kvaliteta.
U drevnim vremenima, bilo je važno da čelik može da udari čvrst objekat i da se ne savije niti slomi, a da pritom bude oštar.
[adsenseyu4]
Na hiljade Ulfbreht mačeva je otkriveno širom Evrope, od čega većina u rekama ili iskopinama vikinških grobnica u Evropi i Skandinaviji, ali samo oko 170 njih su dokazano pravi Ulfbreht mačevi. Ovo drevno remek delo je bilo zakopano vekovima i sada je samo zarđala senka svoje prvobitne veličine.
Topljeno gvožđe je korišćeno za kovanje oružja i oklopa hiljadama godina, ali je samo gvožđe isuviše meko da bi predstavljalo moćno oružje, te su stoga kovači dodavali ugljenik iz uglja koji očvršćava metal i pretvara ga u čelik. Tipični mačevi iz vikinškog doba su imali malo ugljenika i veću količinu nečistoća koje su oslabljivale metal.
Kovači širom Evrope nisu bili u stanju da naprave čelik bez nečistoća jer njihova vatra nije bila dovoljno jaka da potpuno rastopi gvožđe. To se danas postiže zagrevanjem metala na preko 3.000 stepeni Celzijusa, čime se efikasno uklanjaju nečistoće i omogućava dodavanje veće količine ugljenika.
[adsenseyu1]
U doba Vikinga bilo je veoma teško dodati ugalj gvožđu pa se to radilo uz vatru, a nečistoće su se mogle ukloniti samo udaranjem čekića. Istraživači su verovali da je na hiljade mačeva na evropskom kontinentu napravljeno na ovaj način dok dr Alan Vilijams nije ispitao Ulfbreht mač.
Istraživanja su pokazala neverovatne sličnosti između Ulfbreht mačeva i modernih mačeva od čelika sa dodatkom ugljenika do tri puta većem od prosečnog srednjevekovnog čelika. Zbog toga se smatra da je Ulfbreht mač bio bar hiljadu godina ispred svog vremena.
Metal korišćen za Ulfbreht mačeve je danas poznat kao topljeni čelik. On se pravi tako što se gvožđe i drugi materijali otapaju i sve to sipa u kalup. Topljeni čelik se proizvodio u južnoj i centralnoj Aziji u srednjem veku.
U to vreme, kada su proizvođeni Ulfbreht mačevi, niko u Evropi nije znao kako da otopi gvožđe na ekstremnim temperaturama, a sam topljeni čelik nije bio zastupljen u Evropi do industrijske revolucije u 18. veku. Kako su onda Vikinzi uspeli da dođu do ovakve napredne tehnologije? Vikinzi su bili napredni na mnogo načina, ne samo po pitanju junaštva, već su bili i dobri trgovci i navigatori.
Kovači širom Azije su proizvodili najbolje mačeve u istoriji, od kojih je jedan od primera čelik iz Damaska, koji je po hemijskom sastavu sličan Ulfbreht mačevima. Mnogi artefakti koji vode poreklo iz Azije, Indije i drugih istočnih delova sveta su pronađeni u modernoj Skandinaviji.
Islamski novčići su bili normalna pojava u Skandinaviji. Prema istraživanjima, mnogi Ulfbreht mačevi potiču iz vremena kada je otvoren trgovinski put Volge, otprilike u periodu između 800. i 1100. godine nove ere.
Stručnjaci veruju da gvožđe upotrebljeno u Ulfbreht mačevima zapravo potiče iz modernog Irana. Istraživači ukazuju na to da su Vikinzi došli do materijala preko trgovaca, menjajući skandinavska dobra kao što je recimo krzno.
Trgovinski put Volge je izgubio na važnosti do 11. veka zbog pada izvoza srebra u Abasidski kalifat, čime je trgovinski put od Dnjepra do Crnog mora preko Vizantijskog carstva postao alternativa.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
