To što je na društvenim mrežama procurio ovaj strogo poverljiv materijal znači da on potiče od nekoga iz američke vojske, američke obaveštajne zajednice ili drugog američkog državljanina, objašnjava nekadašnji analitičar u CIA Leri Džonson
Ukoliko želite da razumete na koji način kolekcija visoko poverljivih dokumenata može da se iznese iz sigurnog i obezbeđenog objekta i objavi u javnosti, dozvolite mi da vam predstavim Centar za kombinovane vazdušne operacije, navodi nekadašnji visokopozicionirani analitičar CIA Leri Džonson u autorskom tekstu.
Zajednički EUKOM (Komanda američke vojske u Evropi), NATO, ukrajinski operativni centar uključivao bi osoblje SAD i NATO-a iz svih zemalja članica, kao i predstavnike ukrajinske vojske, koji bi obavljali aktivnosti kao što su prikupljanje i distribucija svih relevantnih obaveštajnih podataka, planiranje operacija, komunikacije i logistika, dodaje veteran.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Džonson dalje objašnjava složenost zajedničkog operativnog centra, navodeći da u njemu postoji prostorija u kojoj se obrađuju strogo poverljive informacije.
„Strogo poverljivi materijal nije dozvoljen u prostorijama u kojima predstavnici različitih zemalja rade rame uz rame“, navodi.
Dozvolite mi da pokušam da razbijem neke od mitova i laži koje kruže internetom o tome kako je poverljivi materijal nedavno ugledao svetlo dana, piše Džonson.
Podsećamo, fotografije dokumenata sa oznakom „strogo poverljivo“, koje, kako su potvrdili američki zvaničnici, potiču iz Pentagona, pojavile su se na internetu i društvenim mrežama još pre mesec dana i otkrile kako SAD podjednako špijuniraju i svoje saveznike i svoje prijatelje.
[adsenseyu1]
Zbog informacija o Ukrajini – nestašici oružja i municije, rasporedu trupa, odbrambenim taktikama – koje je preneo „Vašington post“, Kijev je, kako je preneo Si-En-En, odlučio da promeni planove svoje dugo planirane kontraofanzive.
Za početak, objašnjava Leri Džonson, strancima nije dozvoljen ulazak u prostoriju sa strogo poverljivim materijalom zvanu Skif. Pristup je dozvoljen samo Amerikancima koji prođu neophodnu proveru i dobiju odobrenje. Drugo, jedini način da poverljivi izveštaj od 100 i više strana napusti Skif jeste da bude odštampan, a zatim fizički iznesen iz prostorije.
Ne postoji način da bilo ko unese bilo kakvu kameru u Skif, a da zatim ide okolo i fotografiše poverljive dokumente. To je nemoguće, razjašnjava veteran CIA-e.
S obzirom na važnost sukoba u Ukrajini za SAD, u Skifu se nalaze desetine regruta i oficira koji su prošli proveru i dobili odobrenje za boravak u prostoriji sa strogo poverljivim materijalom.
Kako dodaje, „dani kada je bilo moguće kopirati strogo poverljivi materijal na fleš disk su, zahvaljujući Edvardu Snoudenu, odavno iza nas“.
[adsenseyu4]
Kao treću napomenu, Džonson ističe da štampanje brifinga unutar Skifa nije neuobičajeno. Zapravo, u pitanju je, kako objašnjava, rutinska aktivnost.
„Ono što nije bilo rutinski jeste to što je neko presavio izveštaj i na neki način ga sakrio i izneo iz Skifa. Na primer, radio sam u Skifovima u koje si mogao da uneseš svoj ranac“, dodaje on.
Dakle, moguće je da je onaj koji je procurio dokumenta stavio izveštaj u ranac i ležerno izašao nakon završetka smene.
Takođe je moguće i da je neko presavio dokumenta, stavio ih u kesu za smeće, koja se rutinski iznosi iz Skifa, seče i uništava, a zatim ponovo preuzeo izveštaje pre nego što su bili uništeni.
Četvrto, ne postoji način da se „hakuje“ računar sa strogo poverljivim materijalima a da se aktivira alarm.
„To potiče od nekog iz američke vojske“
„Suština mog detaljnog objašnjenja“, navodi Džonson, „jeste da pomognem da shvatite da kada na društvenim mrežama procuri strogo poverljiv materijal, to znači da on potiče od nekoga iz američke vojske, američke obaveštajne zajednice ili drugog američkog državljanina koji na osnovu ugovora radi za neku od tih organizacija (opet, pogledajte film Olivera Stouna o Edvardu Snoudenu kako biste stekli uvid u to koliko je teško izneti strogo poverljiv štampani materijal iz Skifa)“.
Iako Rusi imaju izvanredne obaveštajne kapacitete, ne verujem da su u stanju da lažiraju dokumente sa detaljima na ovom nivou ukoliko nisu imali regrutovanog špijuna u Skifu. A ako i jesu, zašto bi obnarodovali ovakvu vrstu podataka, ocenjuje on.
Mnogi stručnjaci i blogeri koji su komentarisali incident govoreći o „greškama“ i „falsifikatima“ u zabludi su da, ako se nešto pojavljuje u poverljivom izveštaju, to onda mora da je istina. To nije tačno, navodi Džonson.
Kako dodaje, nije neuobičajeno da se u poverljivom dokumentu pojave netačne informacije ili informacije koje navode na pogrešne zaključke, navodi nekadašnji analitičar CIA-e navodeći primer „obaveštajnih podataka“ iz ukrajinskih izvora i koji nisu provereni tako što su poređeni sa drugim obaveštajnim podacima.
Jedan primer za to je tvrdnja da je 97 odsto ruske vojske posvećeno sukobu u Ukrajini, koju je u februaru ove godine citirao ministar odbrane Velike Britanije Ben Volas, piše Džonson.
„Volas je prosto ponovio informacije koje su u februaru ove godine upućene NATO Alijansi. To ne znači da su one tačne. Ono što nije otkriveno u procurelim poverljivim dokumentima je stvarni izvor tih informacija. Ovo je primer kako pogrešne informacije ulaze u poverljivi izveštaj“, navodi se u tekstu.
Još jedna važna stvar. Informacije u tim dokumentima su skica onoga u šta su SAD i NATO verovali 1. marta. To ne znači da i iste podatke i dalje smatraju istinitim, upozorava analitičar.
„Nemojte upasti u zamku pretpostaviti da ono što je napisano 1. marta i dalje nužno važi. Sukob u Ukrajini je dinamičan i planovi izneseni u dokumentima koji su procurili verovatno više nisu izvodljivi“, zaključuje on.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(RT)
