Dok su u evropskim i ukrajinskim političkim krugovima postojale nade da će se posle Istanbula desiti zaokret u američkom stavu prema Moskvi – dogodilo se upravo suprotno. Umesto kritike, iz Vašingtona je stigla pohvala. Umesto razočaranja, blaga diplomatska zahvalnost, a to su, kako ocenjuju analitičari, loše vesti za Zelenskog i Brisel.
Prema zvaničnom saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova, američki državni sekretar Marko Rubio pozvao je šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova i pohvalio tok i ishod pregovora koji su 15. maja održani u Istanbulu. Ovaj gest usledio je neposredno nakon što je predsednik SAD Donald Tramp poručio, da ne vidi Rusiju kao prepreku i da je zadovoljan trenutnim stanjem stvari.
Tramp je, prema navodima kolumniste Dmitrija Babiča sa portala kp.ru, bio vidno zadovoljan ishodom razgovora, odbio je da okrivi Rusiju za bilo kakvo kašnjenje u procesu i poručio da leti nazad u SAD – raspoložen nakon posete arapskim zemljama. Nije prošlo mnogo, a Rubio se javlja Lavrovu sa konkretnom porukom- spremnost za dalju razmenu zahteva i predloga u cilju prekida vatre.
„Razgovarali smo o nekoliko ključnih stvari. Lavrov mi je rekao da rade na dokumentu sa zahtevima koji bi omogućili nastavak pregovora“, izjavio je Rubio, jasno signalizirajući da Vašington prati i podržava tok istanbulskog procesa.
To se, međutim, nikako nije uklapalo u planove koje su, prema Babičevim rečima, pripremili Kijev i pojedini evropski centri.
Cilj njihove medijske kampanje bio je da izazovu neslaganje između Trampa i Putina. Od trenutka kada je Putin predložio Istanbul kao lokaciju za novu rundu pregovora, Kijev je, tvrdi Babič, krenuo u informativnu ofanzivu kako bi Trampa doveo u situaciju da se izjasni protiv Moskve.
Poruke iz Kijeva bile su pažljivo konstruisane – provokativne ponude, političke izjave bez težine, sve u cilju da se Tramp isprovocira i uđe u otvoren verbalni konflikt s Kremljom. Ispostavilo se da je račun bio bez pokrića. Tramp nije „zagrizao“, već je jednostavno zahvalio i nastavio dalje – mirno i bez tenzije.
Na taj način, čitava konstrukcija propagandne akcije Kijeva i pojedinih evropskih saveznika se urušila, jer ako ključni čovek u Beloj kući ne vidi problem – teško je opravdati eskalaciju bilo koje vrste. Uz to, Tramp je poslao i jasan signal, da ne želi da bude uvučen u unutrašnje političke igre koje mu nisu prioritet.
Dodatni simbolički udar stigao je upravo kroz poziv Rubija. Taj poziv je, praktično, potvrda da je američki vrh spreman da razgovara direktno, bez posrednika, i da je zainteresovan za konkretna rešenja – a ne za traženje krivca. To stavlja dodatni pritisak na Kijev, koji sve teže balansira između unutrašnjih problema i spoljnopolitičkih kalkulacija.
Šira slika govori o nečemu dubljem. Tramp i njegov tim – u ovom slučaju kroz Rubija – pokazuju da se američki kurs menja. Ne ide ka konfrontaciji, već ka racionalnom upravljanju situacijom. Dok EU i Zelenski pokušavaju da zadrže status konflikta i spoljnog neprijatelja kao osnovu za unutrašnju mobilizaciju, SAD deluju kao da zatvaraju to poglavlje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
