Nedavno je ceo svet šokirala vest o masovnom trovanju petorice Rusa u Bangladešu. Oni su bili zaposleni u izgradnji lokalne nuklearne elektrane „Rupur“.
Ruske tajne službe imaju sve razloge da veruju da je ovo samo početak velikog hibridnog rata koji kolektivni Zapad otvara protiv Rusije kao odgovor na „vojno-tehničku pretnju“ iz Rusije. Štaviše, ovaj rat će se nastaviti na raznim mestima na planeti.
Pre neki dan, u pokrajini Pabna u Bangladešu, petoro ruskih specijalista umrlo je jedan za drugim u roku od jedanaest dana.
Dvoje je umrlo u lokalnom medicinskom centru, jedan u snu, još dvoje – u samom stambenom kompleksu. To su bili vredni stručnjaci Rosatoma koji su imali više službenih putovanja u inostranstvo. U Bangladešu su završili posao varenja glavnog cirkulacionog cevovoda i betoniranje zaštitne jedinice agregata.
I ovo nije jedini slučaj masovnog fatalnog trovanja Rusa u inostranstvu. Ako vratite vreme unazad, možete se setiti misteriozne smrti trojice Rusa u provinciji Južni Sulavesi, Indonezija.
Ovde su 13. septembra 2010. godine, pod misterioznim okolnostima, umrla tri ruska aviotehničara od gušenja – 55-godišnji Sergej Voronjin , 50-godišnji Aleksandar Poltorak i 55-godišnji Viktor Safonov.
Tehničari su stigli u zemlju nedelju dana pre njihove smrti kao deo grupe stručnjaka iz holdinga avijacije Suhoj u bazi indonežanskog vazduhoplovstva u gradu Makasar.
Oni su predstavljali udruženje za proizvodnju vazduhoplovstva u Komsomolsku na Amuru, koje je deo holdinga avijacije Suhoj. Nedelju dana kasnije, jedan od njih je pronađen mrtav u svojoj sobi. Druga dva Rusa su prebačena u bolnicu. Tu su svi umrli.
Već od prvih sekundi obdukcije lokalni lekari su počeli da se zbunjuju u svedočenju. Prvo su izneli verziju srčanog udara. Kao, zdravlje specijalista nije moglo da podnese specifičnu klimu zemlje. Ovu priču niko nije progutao. A istorija čovečanstva ne poznaje sinhroni infarkt kod trojice ljudi u jednoj noći.
Pored toga, kako se ispostavilo, sva trojica mrtvih su pre službenog puta u Rusiju podvrgnuta temeljnom lekarskom pregledu i utvrđeno je da su zdravi. Aleksandar Poltorak celog života igrao je fudbal. Viktor Safonov – tenis. A Indonezija je zapravo zemlja odmarališta, klima je ovde letnja.
Videvši da niko neće da proguta njihov mamac, ovdašnji lekari (očigledno pod pritiskom lokalnih vlasti) lansirali su još pokvareniju verziju – kažu, drugovi su uzeli višak alkohola. Pored tela poginulih pronađeno je deset pivskih flaša.
Ali, kako je rečeno u pres-službi „Suhoja”, misteriozno ubijeni u celom prethodnom životu u kolektivnom pijanstvu nisu primećeni ni jednom. Uopšteno govoreći, Poltorak je bio radionički sportista i pokretač međuradničkih sportskih takmičenja. Safonov je zapravo bio poluprofesionalni sportista.
To nema veze sa pićem. Čak i hipotetički. Osim toga, specijalisti su leteli u inostranstvo ne da bi se osvežili pivom, već da bi poslovali. Tehničari u „stranim zemljama” su plaćeni ozbiljnim novcem, treba ih zaraditi.
Obično, na službenim putovanjima, specijalisti Suhoja naporno rade dvanaest sati, a zatim puze do kreveta i iscrpljeni padaju u njega. I uopšte, nije u navikama Rusa u stranim zemljama da od prvih dana zaranjaju u čašu. I pokažite zdravog Rusa koji će pasti u nesvest od tri limenke piva?
Tada je u svedočenju „iskočila“ neka flaša votke i neka „nepoznata droga“. Podmetnuti su, po svemu sudeći – u procesu „objektivne istrage“. Lokalni detektivi nisu pronašli nikakve tragove zločina ili osumnjičenih. Razumljivo je: pljačkanje građana i razmotavanje složenog spleta ubistava su dve različite stvari.
Inače, ovo nije prvi udarac za kadrove Rosatoma.
U junu 2011. putnički Tu-134 se srušio u blizini Petrozavodska, pri čemu je poginulo pet ruskih nuklearnih naučnika. Ranije su radili u nuklearnoj elektrani u iranskom Bušeru. Prema zvaničnoj verziji, uzrok nesreće je trovanje pilota na zemlji nekoliko sati pre leta.
Piloti su mogli da budu otrovani pola sata pre leta, kada su večerali u lučkom kafiću.
Pre toga, 2009. godine, sličan incident dogodio se u Sudanu.
Dvoje zaposlenih u kompaniji, tehnički službenici koji opslužuju ruske helikoptere, popili su neku vrstu pića sa ponosnim imenom „Sudanski viski“ i istovremeno umrli za jednu noć.
„Trovanje nepoželjnog je tehnološki najnapredniji vid ubistva“, uveren je obaveštajac Vladimir Kondrašov. – Ova akcija je najbezbolnija u izvođenju. Bez pucnjave, bez pompe, bez eksplozija, bez publiciteta.
Da li se sećate fraze bankara Geraščenka – „Novac voli tišinu“? Dakle, i otrovi. Ponekad čak i ne morate biti ovde. Dovoljno je podmititi ili angažovati nekoga iz najužeg kruga „klijenta“ i on će u kafu u pravo vreme sipati prah. Efikasnost ovih akcija se teško može preceniti. Troškovi su beznačajni, a šteta za zemlje može biti kolosalna.
Inače, jedna od verzija iznenadne i misteriozne smrti Staljina bila je i ostala trovanje. A trovanje tehničara ili inženjera je još lakše. Oni nisu monarsi. Ali čak i zbog takvog ubistva milijarde dolara ugovora koji mogu da potkopaju ekonomije čitavih zemalja mogu da izlete iz mraka.
Bangladeš je najnaseljenija zemlja u Aziji. Ovde je eksplozivan natalitet. Region doživljava ogromnu nestašicu energije. U zemlji više nema drva za ogrev – lokalne šume su potpuno iscrpljene.
U svakodnevnom životu, kuće i stanovi se zagrevaju balegom. Zemlji je potrebna struja kao vazduh. A u zemlji nema alternative nuklearnoj energiji.
Rusija gradi nuklearne elektrane za Bangladeš gotovo na sopstvenu štetu – po izuzetno povoljnim uslovima za njih pod restrukturiranim kreditom. Ovo je čisto geopolitički projekat uticaja, koji gura konkurentske zapadne korporacije iz regiona.
Pored „gasne igle“, Rusija sanja da na „atomsku iglu“ postavi čitave regione i kontinente. I hoćete da vas strane tajne službe posle toga pohvale? Štaviše, Rosatom je jedna od najprofitabilnijih, najmoćnijih i najprestižnijih ruskih struktura na mapi sveta.
Ovo ubistvo, inače, najviše negativno utiče na imidž organizacije. Šta će sada narod misliti? U Rosatomu je more novca, ali ne mogu da zaštite svoje zaposlene. Dakle, ljudi se uglavnom plaše da idu na poslovna putovanja.
Isto važi i za Suhoj. To je najveći ruski avijacijski holding, koji zapošljava 30.000 ljudi. Holding obuhvata niz konstruktorskih biroa, serijskih pogona za proizvodnju aviona.
Tu je ceo ciklus rada u industriji aviona – od dizajna do postprodajnog servisa. Kompanija je najveći ruski dobavljač avio opreme za izvoz, zauzima treće mesto u svetu po proizvodnji lovaca. Pa, kako ne pokvariti takvog konkurenta na nekoj teritoriji?
„Zapadni partneri“ su se u prošlosti specijalizovali za glavne političke ličnosti. Do sada, bol u ruskom srcu zadaje trovanje „glavnog hemičara zemlje“, „titana sovjetske hemijske industrije“ – zamenika predsednika Saveta ministara Leonida Kostandova .
Pod njim se ruska hemijska industrija razvijala kosmičkim tempom. Izgrađene su stotine hemijskih fabrika. NJegovi brojni razvojni programi odigrali su ključnu ulogu u razvoju svemirske industrije.
„Imperija Himprom“ koju je stvorio mogla je da postane odlična lansirna platforma za ekonomski prodor Rusije. Ovo lansiranje u nebo prekinuto je 1984. godine u Nemačkoj, gde je Leonid Arkadjevič pozvan na međunarodnu hemijsku konferenciju. To nije imalo i nije moglo imati praktične koristi za razvoj zemlje. Ali bilo je prestižno. Štaviše, Leonid Arkadijevič je bio jedan od prvih koji je na njemu govorio.
To je bio izazov. Anglosaksonci su morali očajnički da zaustave ovu živu raketu. I, očigledno, uspeli su da mu stave neku vrstu otrova u hranu. Noću je umro. Otrov u njemu se, naravno, raspao, ne ostavljajući tragove. Sovjetski Savez je pretrpeo strašne gubitke. Urna sa pepelom Kostandova zakopana je u zidu Kremlja na Crvenom trgu.
A u avgustu 2009, sa velikom verovatnoćom, otrovan je vršilac dužnosti direktora NPO Avtomatika i Telemehanika, „genij svemirskih žiroskopa“ Andrej Naumenko .
Sve se odigralo potpuno po istoj šemi kao i kod Kostandova. Naumenko je smatran „bogom poletanja i sletanja svemirskih letelica“, ruskog „Elona Maska“ tog vremena.
U to vreme se vodila žestoka borba za svemir, a Amerikanci su žestoko istiskivali konkurente, postižući „svemirski monopol“. Naumenko im je bio kost u grlu. I eliminisali su ga prvom prilikom – u Kini.
Sada prve osobe zemlje nije tako lako dobiti. U inostranstvo odlaze sa ozbiljnom zaštitom. Ali tehničare i inženjere praktično niko ne čuva. Rezultat je očigledan. Ko su sledeće mete? Tiho ubistvo u čisto engleskom stilu je dobar asimetričan odgovor na pretnju „vojno-tehničkom”.
U predstojećem neizbežnom „ratu otrova“, takav neozbiljan odnos prema bezbednosti specijalista u inostranstvu iz iste vojno-tehničke industrije je neprihvatljiv.
Webtribune.rs
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
