Približavanje Irana i Saudijske Arabije kardinalno će izmeniti geopolitičku sliku na Bliskom istoku i to sve zahvaljujući angažovanju Rusije i Kine.
Za razliku od SAD, koje su svoju moć na Bliskom istoku zasnivale na ravnoteži straha, Rusija i Kina grade poverenje među državama i Vašington sada rapidno gubi svoje pozicije u regionu.
To je ocena politikologa Stevana Gajića, naučnog savetnika Instituta za evropske studije i predavača na Moskovskom državnom univerzitetu za međunarodne odnose (MGIMO).
Kada su se pre oko mesec dana u Pekingu našli šefovi saudijske i iranske diplomatije i dogovorili se da, posle sedam godina, ponovo otvore diplomatska predstavništva, malo ko među zapadnim analitičarima i političarima nije bio iznenađen.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Još veće iznenađenje predstavlja vest da su se Fejsal bin Farhan al Saud, ministar spoljnih poslova Saudijske Arabije i Husein Amirabdolahjan, ministar spoljnih poslova Irana, ponovo sreli u Pekingu, ne samo da dogovore detalje oko već postignutog sporazuma, već i da unaprede saradnju.
Rezultati iransko saudijske saradnje
A otopljavanje odnosa između dve najznačajnije bliskoistočne muslimanske zemlje, koje su do juče bile u političkom, verskom i vojnom rivalitetu već je vidljivo, naznačava Gajić.
[adsenseyu1]
Saudijska Arabija pozvala je sirijskog predsednika Bašara el Asada na samit Arapske lige koji će biti održan u Rijadu 19. maja. Naš sagovornik podseća da je sirijsko članstvo u organizaciji koja okuplja sve arapske zemlje suspendovano 2011, a da su zalivske kraljevine, uključujući i najmoćniju od njih, Saudijsku Arabiju, važile za najžešće Asadove protivnike, dok je sirijski predsednik uživao podršku Teherana.
Sa druge strane, sa otopljavanjem iransko-saudijskih odnosa nazire se kraj jednom od najsurovijih savremenih sukoba, građanskom ratu u Jemenu, koji je, prema Gajićevim rečima, proksi rat između Saudijske Arabije i Irana i u kome se vladine snage, uz podršku Rijada, bore protiv pobunjeničkih šiitskih Hutija koje podržava Teheran.
Zemlje prestale da se obaziru na američke pritiske
Do otopljavanja odnosa između Islamske republike i Pustinjske kraljevine ne bi došlo da nije koordinisanih akcija Rusije i Kine, objašnjava naš sagovornik. Zapravo do geopolitičkih pomeranja na Bliskom istoku dolazi onog trenutka 2015, kada se Rusija uključuje u građanski rat u Siriji. Uz to, o velikim geopolitičkim gibanjima i tome koliko Zapad gubi moć u regionu svedoči i, kako Gajić kaže, rapidna dedolarizacija u trgovinskoj razmeni među državama.
[adsenseyu4]
„Sve ovo su veliki procesi evroazijskih integracija koji su bez presedana. Saudijci su nedavno rekli da ih više ne interesuje mišljenje SAD“, smatra naš sagovornik i dodaje kako je i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nedavno oštro kritikovao ponašanje američkog ambasadora u Turskoj, nazvavši ga Bajdenovim, a ne američkim ambasadorom.
„Jednostavno, zemlje su prestale da se obaziru na pritiske, kao da je nestao strah od SAD“, ističe Gajić.
Kisindžerova paradigma okrenuta naglavačke
A strah je, dodaje on, bio sredstvo uz pomoć koga je Vašington vladao Bliskim istokom. Do sada, geopolitički odnosi na Bliskom istoku zasnivali su se na „Kisindžerovoj paradigmi“, nazvanoj po njenom tvorcu, bivšem američkom državnom sekretaru Henriju Kisindžeru. Prema njoj, SAD su moć zasnivale na podsticanju neprijateljstava i istovremenom posredovanju među državama, čime su između njih stvorile ravnoteže straha.
Rusija i Kina postupaju po obrnutoj paradigmi – grade poverenje između takozvanog „šiitskog polumeseca“ – Irana, Iraka, Sirije i Libana i država kod kojih je postojao strah od šiitskog političkog uticaja.
„Radi se o poverenju. Rusi i Kinezi su očigledno obrnuli Kisindžerovu paradigmu naglavačke i rekli jednima … i to se sada polako pretače u političke, a ja mislim vrlo brzo i u ekonomske odnose. Tako da se vidi rapidan gubitak pozicija SAD“, konstatuje Gajić.
Ono što je nepoznato, to je ponašanje Izraela, kaže Gajić. Do sada, sve zalivske kraljevine bile su, ako ne formalni, ono suštinski saveznici Izraela, zato što su u Iranu videle opasnost. Sada, Izrael je nemoćan da bilo šta promeni u političkom smislu. Jedino može da počne da se nasilnički ponaša, ali ukoliko bi došlo do vojnog sukoba sa Iranom, Tel Aviv više ne bi mogao da računa na podršku zalivskih država.
„Sada se dešava približavanje između Irana i Saudijske Arabije, koje za Izrael menja stvar, hteo on to ili ne. Tako da mislim da će i Izrael morati da se prilagodi i da napravi nove dogovore. Mislim da će Rusija u tome odigrati glavnu ulogu“, zaključuje Gajić.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Nikola Joksimović (Sputnik)
