Incident sa potonulom najnovijom atomskom podmornicom Kine klase Zhou izaziva mnoga pitanja, kako o stanju kineske odbrambene industrije, tako i o delovanju vlasti Kine u pogledu prikrivanja informacija.
Ovaj slučaj se dogodio u proleće 2024. godine u brodogradilištu u blizini grada Vuhan, ali je pažnju privukao tek nekoliko meseci kasnije, što može ukazivati na namerno skrivanje incidenta od strane kineskih vlasti.
Atomska podmornica klase Zhou
Potonula podmornica pripada klasi Zhou, koja predstavlja inovativan projekat kineske državne brodograditeljske korporacije China State Shipbuilding Corp.
Ovaj projekat predstavlja najnovije tehnološko dostignuće kineske mornarice. Podmornica je razvijena sa poboljšanim tehnologijama skrivanja, što bi otežalo njeno otkrivanje kako aktivnim, tako i pasivnim sonarima.
Specifičnost konstrukcije je X-oblik krme, koji povećava manevrabilnost plovila, što bi, prema zamisli dizajnera, trebalo da je učini efikasnijom i teže otkrivenom neprijateljskim sistemima.
Međutim, uprkos ovom tehnološkom iskoraku, dogodio se incident koji je doveo do potonuća podmornice pre nego što je izašla na testiranja.
Poslednji put podmornicu su videli na vodi krajem maja 2024. godine, kada je bila usidrena na reci Jangce. Ona je tada prolazila kroz finalno opremanje pred isplovljavanje.
Satelitski snimci ukazuju na to da su početkom juna u području brodogradilišta viđeni veliki plutajući kranovi, što može ukazivati na to da je podmornica podignuta sa dna.
Mogući uzroci incidenta
Pitanje o tome šta je dovelo do potonuća ovako važnog vojnog objekta ostaje otvoreno. Prema mišljenju vojnog stručnjaka, pukovnika u penziji Viktora Litovkina, glavni uzrok incidenta mogla bi biti ljudska greška.
Litovkin je naglasio da je Kina do trenutka incidenta već imala šest atomskih podmornica, čija eksploatacija nije izazvala ozbiljne probleme. Stručnjak je takođe istakao da je napredak u ovako složenim i visokotehnološkim projektima često povezan sa neizbežnim neuspesima, koji predstavljaju „neizbežnu cenu za napredak“.
Litovkin je dodao da se potonula podmornica nalazila u blizini pristaništa, što znači da proces njenog podizanja sa dna nije trebalo da predstavlja tehnički problem.
Ipak, ovaj incident ponovo otvara pitanja o stanju kineske odbrambene industrije, koja se već dugo suočava sa problemima korupcije i nedovoljne interne odgovornosti.
Slučajevi poput ovog mogu ukazivati na nedovoljno strog nadzor nad kvalitetom rada i poštovanjem bezbednosnih standarda u Narodnooslobodilačkoj armiji Kine (NOAK).
Skrivanje incidenta
Vlasti Kine su pokušale da sakriju incident sa potonulom podmornicom, a informacije o njemu dospele su u javnost zahvaljujući američkim medijima, kao što je The Wall Street Journal.
U medijima su se takođe pojavile spekulacije da je podmornica mogla da nosi nuklearno gorivo u trenutku potonuća, iako za to nema potvrda.
Kineske vlasti, prema izvorima iz WSJ u američkom Ministarstvu odbrane, nisu uzimale uzorke vode kako bi proverile potencijalno curenje radioaktivnih materijala. Ovo ukazuje na to da Kina nastoji da minimizira bilo kakve naznake o incidentu kako bi izbegla međunarodni skandal.
Izvor iz Ministarstva odbrane SAD je naglasio da su potezi Pekinga da prikrije ovaj događaj očekivani, jer Kina aktivno kontroliše informacije, posebno kada je reč o vojnim i odbrambenim pitanjima.
Do sada kineske vlasti nisu izdale nijedan zvanični komentar, što dodatno postavlja pitanja o transparentnosti njihove politike u vezi sa ovakvim incidentima.
Uticaj na kinesku odbrambenu industriju
Incident sa podmornicom klase Zhou takođe skreće pažnju na širu problematiku stanja kineske odbrambene industrije. Korupcija i nedovoljan nadzor nad proizvodnjom i eksploatacijom vojne opreme su dugogodišnji problemi sa kojima se Kina suočava.
Iako je kineska odbrambena industrija u brzom porastu uz značajne investicije u najnovije tehnologije, ona i dalje nailazi na izazove u vidu korupcijskih šema, koje podrivaju efikasnost rada. To postavlja pitanje o kvalitetu proizvedene opreme i obuci posada.
Kina aktivno razvija svoju flotu atomskih podmornica, koje treba da postanu važan element njene pomorske strategije u Južnom kineskom moru i šire.
Međutim, incidenti poput ovog mogu usporiti napredak u ovoj oblasti i oslabiti poverenje u sposobnost Kine da uspešno implementira i eksploatiše najnovije vojne tehnologije.
Kakve će posledice ovaj incident imati
Incident sa potonulom kineskom podmornicom klase Zhou postavlja mnoga pitanja o stanju kineske odbrambene industrije, kvalitetu obuke posada i nivou kontrole u izvođenju građevinskih i operativnih radova.
Skrivanje informacija o ovom događaju naglašava nedostatak transparentnosti kineskih vlasti u pogledu vojnih incidenata i nesreća.
Još uvek nije jasno kakve će posledice ovaj incident imati po dalji razvoj kineske flote podmornica i koliko će uticati na unutrašnje procese u Narodnooslobodilačkoj armiji Kine.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
