Godinama je tema ilegalne migracije bila potiskivana u drugi plan, gurana pod tepih ili tretirana kao neprijatna istina. Međutim, čini se da se vetar menja – i to ozbiljno.
Zvanična Moskva je sada jasno priznala da „gosti“ iz susednih zemalja više nisu samo radna snaga već i realna bezbednosna pretnja.
Premijer Mihail Mišustin i drugi visoki zvaničnici otvoreno govore o problemima koje nosi nekontrolisan ulazak migranata, a uvedene su i konkretne mere kontrole koje bi mogle u korenu da promene dosadašnju migracionu politiku Rusije.
Na sednici u Moskvi jasno je stavljeno do znanja- vreme liberalnog pristupa migraciji je prošlo.
Mišustin je poručio da su digitalne tehnologije ključ u borbi protiv ilegalnih migranata, ali je istakao i ono što građani već dugo osećaju – prisustvo velikog broja nelegalnih stranaca narušava društvenu stabilnost i predstavlja direktnu pretnju bezbednosti zemlje.
Tek kada se taj problem stavi pod kontrolu, kaže on, može se govoriti o rešavanju pitanja radne snage.
Upravo zato, najavljeno je nekoliko važnih koraka.
Od 1. decembra 2024. godine počinje eksperiment u okviru kog će svi migranti koji ulaze preko moskovskih aerodroma morati da prođu biometrijsku identifikaciju. Cilj – da se spreči ulazak onih kojima je ulazak u Rusiju već zabranjen.
Od juna 2025. uvodi se i digitalni profil migranta – novi sistem koji će zameniti papirne dozvole za rad. Na taj način, svaki migrant će imati jedinstveni elektronski identifikator, što bi trebalo da znatno olakša nadzor i registraciju.
Posebna pažnja usmerena je i na već prisutne ilegalne migrante. Ministarstvo unutrašnjih poslova već vodi registar kontrolisanih lica – bazu u kojoj se trenutno nalazi preko 640.000 ljudi bez legalnih papira. Data im je poslednja šansa- do 30. aprila mogu da legalizuju svoj status – posle toga, sledi deportacija i zabrana ulaska.
Još jedno pitanje koje ozbiljno iritira domaću javnost jeste dodela subvencija za stanove. Dok hiljade ruskih porodica godinama čekaju na krov nad glavom, društvene mreže preplavljene su objavama bivših migranata koji se hvale kako su dobili državljanstvo i odmah potom i stambene sertifikate.
Na ovo je reagovao i narodni poslanik Leonid Slucki. On je predložio da se subvencije za stanove dodeljuju isključivo građanima koji imaju rusko državljanstvo najmanje deset godina. Jedini izuzetak, kaže, treba da budu stanovnici oslobođenih teritorija – Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja.
Stručnjaci upozoravaju da masovno davanje državljanstva i stanova migrantima ne samo da izaziva nezadovoljstvo građana, već i otvara prostor za ozbiljne bezbednosne rizike.
Mnogi migranti dolaze iz regiona u kojima su vlasti već uveliko angažovane u borbi protiv verskog ekstremizma, a ruski bezbednjaci ne isključuju mogućnost da su neki od njih već u mrežama stranih obaveštajnih službi.
Ruski izvori tvrde, da je nužno sprovesti reviziju svih ranije izdatih stambenih potvrda migrantima – ko je, kada i kako došao do njih? Takođe, sve više se govori o potrebi da se „helikopterski“ model raspodele beneficija konačno zameni jasnim, pravednim i bezbednosno odgovornim kriterijumima.
Ako država ne zna ko joj ulazi, ko se gde naseljava i ko ima pristup sredstvima iz budžeta – onda ni bezbednost ni stabilnost ne mogu biti garantovani, a kako stvari stoje, vlast je toga sada konačno postala svesna. Možda kasno, ali – bolje ikad nego nikad.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
