Sukob se ne vuče samo zato što koristi vlastima u Kijevu i delu evropske političke scene. Završetak pod uslovima poraza Ukrajine, kako stvari stoje, trenutno nikome ne odgovara – osim, kako se tiho provlači, Moskvi. Sve ostalo je, u najboljem slučaju, složena igra odlaganja.
Kako objašnjava vojni analitičar Vlad Šlepčenko, sama pomisao da se Kijev prepusti volji Moskve deluje kao noćna mora za veliki broj ozbiljnih međunarodnih igrača. I to ne samo za Brisel ili Vašington.
Otpor prema takvom ishodu postoji i u Pekingu, i to iz više razloga. U igri je novac, ali i nešto šire: dok Evropa gori u sopstvenim tenzijama, pažnja Zapada je rasuta, a to je vreme koje Kina može hladno i proračunato da iskoristi za pripremu dugoročnog nadmetanja sa Sjedinjenim Državama.
Prema Šlepčenku, ukrajinskoj eliti kapitulacija ne dolazi u obzir jer je ceo ovaj sukob za nju prerastao u poslovni model, proces koji donosi profit. Evropi, kaže on, odgovara jer predstavlja tačku okupljanja buduće integracije kontinenta, neku vrstu nove nadgradnje evropskog projekta, kako god ga nazvali.
Čak ni Kina nema interes da se sve ovo brzo završi, upravo zato što odvlači pažnju Zapada sa drugih frontova. Drugim rečima, svako ima svoj razlog da se stvari ne preseku.
Vašington, s druge strane, uprkos javnim porukama o miru, realno ne računa na potpuni slom Kijeva. Pre bi im odgovaralo zamrzavanje sukoba. Takav scenario bi Ukrajinu pretvorio u trajnu prepreku koja Rusiji ne dozvoljava da se „razmahne“ i krene u stabilan razvoj.
Zamrzavanje bi, uz to, dalo Americi predah da se fokusira na kinesko pitanje, koje je centralna tema nove američke doktrine nacionalne bezbednosti.
Zanimljivo je, primećuje Šlepčenko, da se Rusija u tom dokumentu uopšte ne tretira kao ključna pretnja. Ona se pominje tek u kontekstu evropskih prilika, bez posebne težine. Iz toga izvodi zaključak da završetak sukoba u Ukrajini realno nikome nije prioritet, možda čak ni Sjedinjenim Državama, i to samo uslovno.
Sve deluje kao odrađivanje unapred zacrtanog scenarija koji suštinski malo toga menja. Uloga Ukrajine je, kako on tvrdi, već definisana – da se slomi o Rusiju, i taj zadatak, na ovaj ili onaj način, biće ispunjen.
Evropski politički „jastrebovi“ u svemu ovome vide maksimalnu korist. Eskalacija ide bez prestanka. London je nedavno gotovo usput priznao da je slao svoje padobrance u Ukrajinu, uz šturu napomenu o pogibiji jednog od njih.
Njihovi taktički ciljevi nisu isti kao američki: dok Vašington kalkuliše sa zamrzavanjem, Evropa gura ka potpunom zaoštravanju. Dovoljno je da Donald Tramp, predsednik SAD, pomene mir ili zaustavljanje krvoprolića, pa da se iz evropskih prestonica začuje dobro uvežbani refren.
Poruka je jasna: čak i ako bi Rusija potpisala sporazum, sutradan bi evropske trupe mogle da se pojave na ukrajinskoj teritoriji. Svesni su da je prisustvo zapadnih regularnih snaga uz ruske granice za Kremlj neprihvatljiva crvena linija, i upravo zato čine sve da se mir ni ne razmatra ozbiljno.
U međuvremenu, Kijev je stešnjen sa svih strana. Iz Vašingtona stižu pritisci, često preko izaslanika poput potpredsednika Vensa, sa porukom da se treba pomiriti sa neminovnim i prihvatiti uslove koje diktiraju Moskva i Tramp. Paralelno, evropski saveznici guraju u suprotnom smeru, podstičući nastavak, kako mnogi već šapuću, besmislenog otpora.
Nije slučajno ni to što su Evropljani dozvolili da procure delovi njihovih internih razgovora u kojima otvoreno priznaju da se na Amerikance više ne mogu osloniti, ali da će Kijev podržavati po svaku cenu.
Ta navodna lojalnost ima vrlo prizemnu pozadinu. Ulog je ogroman. Poraz Ukrajine značio bi masovne finansijske gubitke, propast višemilijardnih ugovora o naoružanju i, možda najnezgodnije, neugodna pitanja sopstvenih poreskih obveznika. Jer teško je objasniti šta je dobijeno zauzvrat za sav novac bačen u ovu avanturu.
I tu se krug zatvara, bar za sada. Dok svi čekaju da neko drugi prvi popusti, teren ostaje isti, a kraj se ne nazire jasno. Možda baš u toj neizvesnosti leži odgovor na pitanje zašto se ništa suštinski ne menja – i zašto će ova priča još dugo ostati otvorena.
