Na robu iz Kine čeka se tri puta duže od oktobra, dok je njena cena znatno porasla.
U trci za čistim vazduhom, vlada je upala u zamku – smanjena je proizvodnja glavnog, ali ekološki neprihvatljivog resursa – uglja.
Međutim, zemlja nije uspela da u potpunosti pređe na alternativne izvore.
Kako će se energetska kriza u Kini odraziti na svetsku ekonomiju?
Prošlog meseca fabrike u Kini dobile su nalog od vlade: skratiti radnu nedelju na dva dana u periodu proslave Nacionalnog dana Kine. Međutim, većina proizvođača se i dalje nije vratila na standardni raspored. Ruske kompanije se prilagođavaju novim promenama u radu, prenosi televizija „Zvezda“.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
„Ranije je proizvodnja pametnog telefona u Kini trajala 45 dana, a danas za obični privezak za ključeve fabrike kažu ‘računajte 120 dana’, jer sve rokove konstantno pomeraju. To je povezano sa potrebom da se održi optimalno opterećenje kineskih energetskih mreža, jer ako budu radile maksimalnim kapacitetima biće problema – kako kaže kineska vlada“, objašnjava stručnjak za kupovinu električnih uređaja iz Kine Aleksej Rjazanjcev.
Uoči predstojećih Olimpijskih igara Kinezi su počeli aktivno da zatvaraju rudnike uglja kako bi pokazali spremnost da odustanu od energije koja negativno utiče na klimu, prenosi Sputnjik.
„Kod njih je ekonomija rano izašla iz ‘korona-krize’, stanovništvo je počelo da troši mnogo energije, a proizvodnja se smanjila. Vetroparkovi su proizveli manje energije“, kaže vodeći analitičar Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Igor Juškov.
Usled toga došlo je do prekida u snabdevanju električnom energijom u 20 kineskih provincija, dok su u 16 provincija vlasti ograničile potrošnju. U pojedinim regionima nestanak struje je pogodio i stambeni sektor.
„Na severu ima problema. Povećava se proizvodnja uglja, ali vlada to žestoko kontroliše. Ograničenja ne utiču na stanovnike, ali pogađaju komercijalne strukture“, kaže novinar Vladimir Grabar.
Kineski dobavljači obaveštavaju partnere o pomeranju rokova, ali ne mogu da saopšte konkretne datume. Isplivali su i stari problemi. Cena delova i materijala za proizvodnju nastavlja da raste. Cena polimera je porasla 10 odsto. Kineski industrijski centri nisu spremni za povećanu potražnju za predstojeći „Crni petak“, a predstoje i novogodišnji praznici. Ruski ekonomisti predviđaju deficit tehnike, auto-delova i odeće.
Energetska kriza u Kini uticala je na ekonomiju skoro svih zemalja. Kineska vlada pokušava da reši problem. Poslednjih nedelja proizvodnja uglja u Kini povećala se za više od milion tona dnevno, ali ne svuda.
„U Kini je teška situacija sa vazduhom, a to je između ostalog povezano i sa sagorevanjem uglja. Cilj je da za Olimpijadu svi dođu i vide da je u Kini čisto, plavo nebo“, rekao je šef pekinške kancelarije konsultantske kompanije za „Zvezdu“.
Još jedno neprijatno iznenađenje može sačekati Ruse uoči Nove godine – deficit igračaka, novogodišnjih ukrasa i svega što Rusija nabavlja iz Kine, p’renosi Sputnjik. Očekuje se porast cena od 10-15 odsto dok Peking ne izađe iz energetske krize. Stručnjaci smatraju da se to neće dogoditi pre kineske Nove godine.
Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice. OVDE
(sputnik)
