U Moskvi se poslednjih dana oseća tiha, ali primetna promena raspoloženja. Nije euforija, više neka zadržana nada. Najnoviji podaci državnog centra VCIOM govore da većina građana Rusije veruje da bi se oružani sukob u Ukrajini mogao privesti kraju tokom 2026. godine.
Od oko 1.600 ispitanika, gotovo 70 odsto smatra da će upravo ta godina biti „uspešnija“ za Rusiju nego ova sadašnja, a za 55 procenata tog uzorka taj optimizam direktno je vezan za mogući završetak onoga što Moskva uporno naziva specijalnom vojnom operacijom.
Kako to objašnjava Mihail Mamonov, zamenik direktora VCIOM-a, glavni izvor tog raspoloženja leži u očekivanju da bi ciljevi koje je, prema njegovim rečima, definisao predsednik Vladimir Putin, mogli biti ostvareni u skladu sa nacionalnim interesima.
Tu izjavu preneo je Rojters, uz napomenu da se ovakva istraživanja u Moskvi često čitaju između redova. Po toj logici, anketa može da posluži i kao svojevrsni lakmus papir – signal da Kremlj proverava kako bi javnost reagovala na eventualni mirovni aranžman, u trenutku kada su diplomatski kanali, bar formalno, ponovo aktivirani.
Mamonov pritom navodi nekoliko faktora koji, iz ugla ruskih vlasti, utiču na izglede za dogovor. Prvi je nastavak ofanzive ruske vojske u Ukrajini. Drugi je, kako kaže, sve manja spremnost Sjedinjenih Američkih Država da nastave finansijsku podršku Kijevu.
Treći element odnosi se na Evropsku uniju, za koju se procenjuje da nema kapacitet da u potpunosti nadomesti SAD, ni novcem ni vojnom pomoći. Ako i kada borbena dejstva budu okončana, dodaje Mamonov, fokus će se prebaciti na reintegraciju veterana specijalne vojne operacije u civilni život, kao i na obnovu oblasti Ukrajine koje su pod ruskom kontrolom, zajedno sa ruskim pograničnim regionima.
Sličan, iako nijansiraniji signal dolazi i iz nezavisnih izvora. Prema istraživanju centra Levada, koji je tokom sukoba u Rusiji označen kao „strani agent“, oko dve trećine građana podržava mirovne pregovore. To je, prema njihovim podacima, najviši nivo podrške toj ideji od početka sukoba, što govori da se zamor društva sve teže prikriva.
U međuvremenu, iz Kremlja stižu i konkretne političke poruke. Saopšteno je da je predsednik Putin informisan o kontaktima ruskih zvaničnika sa izaslanicima predsednika SAD Donalda Trampa, koji je trenutno na čelu američke administracije.
Razgovori su, kako se navodi, vođeni oko američkih predloga za mogući mirovni sporazum o Ukrajini, a Moskva sada radi na formulisanju sopstvenog stava.
Sam Putin je poslednjih nedelja javno iznosio uslove pod kojima vidi mir. Među njima su zahtevi da Ukrajina ustupi oko 5.000 kvadratnih kilometara Donbasa koje još drži pod svojom kontrolom, kao i da se zvanično odrekne ambicije da se pridruži NATO savezu. Koliko su ti zahtevi realni, a koliko deo pregovaračke taktike, ostaje otvoreno pitanje.
U zbiru, brojke, izjave i signali iz Moskve ukazuju na to da se teren polako priprema za neku vrstu raspleta. Da li je reč o stvarnom približavanju kompromisu ili samo o još jednoj fazi političkog manevrisanja, zavisiće od poteza koji tek slede – i od toga koliko su sve strane spremne da plate cenu mira.
