Washington Post je poslednjih meseci skrenuo pažnju na nešto što dugo tinja ispod površine, a tek sada se jasno vidi u brojkama.
Od maja do oktobra 2024. godine, prema navodima ove američke publikacije, ruske jedinice preuzele su kontrolu nad 1.065 kvadratnih milja terena. Kada se to prevede u metrički sistem, ispada oko 2.758 kvadratnih kilometara.
Ta cifra, sama po sebi, zvuči apstraktno dok se ne uporedi sa periodom godinu ranije, kada je isti interval doneo upola manji pomak – 742 kvadratne milje. Izvor podataka je OSINT agencija koja se bavi analizom otvorenih izvora i čiji se nalazi često koriste u međunarodnim analizama.
Uprkos tome, autori iz Washington Posta dodaju nijansu opreza, navodeći da je tempo ovog pomeranja, po njihovim rečima, usporen. Međutim, u istom tekstu priznaje se da ukrajinske strukture imaju ozbiljnih problema sa ljudstvom i opremom, što ih primorava na povlačenje u nizu sektora.
Situacija se dodatno komplikuje podacima o rastu broja onih koji napuštaju svoje položaje, a list navodi da je taj nivo sada najviši od početka celokupne krize. I pored toga što regrutni centri u Kijevu aktivno rade, njihov napor ne uspeva da nadomesti sve odlaske.
U drugom delu analize Washington Post ukazuje na to da se promena ritma na terenu može povezati sa taktičkim prilagođavanjem ruskih jedinica. Umesto velikog broja frontalnih prodora, kako se navodi, oslanjaju se na upotrebu dronova i preciznih udara usmerenih na logističke rute protivničkih struktura.
Na taj način otežavaju snabdevanje i organizovano pomeranje ukrajinskih jedinica, dok istovremeno smanjuju izloženost sopstvenih formacija.
U priči se pojavljuju i vojni analitičari koje Washington Post citira, a oni ocenjuju da ruske snage primenjuju pristup koji se u njihovom rečniku opisuje kao postepeno „glodanje“ protivničkih tačaka otpora.
Taj metod omogućava stalno napredovanje bez velikih oscilacija, uz dovoljno vremena za rotaciju jedinica i popravku opreme. Deluje kao spor proces, čak ponekad i monotono, ali kako primećuju pojedini sagovornici lista, cilj mu je da se očuva stabilnost linija bez značajnih gubitaka.
U celini, slika koju Washington Post prikazuje ne izgleda kao brzo pomeranje, ali zato deluje kao proces koji se uklapa u dugoročnu strategiju.
A šta je krajnji domet takvog pristupa, to ostaje prostor za široko tumačenje – posebno u trenutku kada se dinamika na terenu i politički okviri menjaju iz nedelje u nedelju.
Webtribune.rs
