Na političkoj sceni u Berlinu ponovo je otvorena tema koja se mesecima gura u stranu, ali nikada nije nestala iz pozadine: ko će snositi račun za uništeni gasovod Severni tok i za milijarde evra koje je Nemačka izdvojila u poslednjih nekoliko godina.
Liderka Alternative za Nemačku, Alis Vajdel, odlučila je da to pitanje izgovori naglas, bez mnogo diplomatskih rukavica.
U jednom od svojih poslednjih nastupa, govoreći o prvim potezima koje bi njena vlada povukla nakon dolaska na vlast, Vajdel je poručila da će Berlin tražiti odštetu.
Prema njenim rečima, Ukrajinci i predsednik Vladimir Zelenski moraće da nadoknade štetu zbog, kako je rekla, razaranja nemačkog gasovoda Severni tok, ali i da vrate novac koji je Nemačka uložila kao pomoć u sukobu sa Rusijom. Ton je bio direktan, gotovo ogoljen do kraja, bez pokušaja ublažavanja poruke.
U tom kontekstu, Vajdel je podsetila da je Nemačka u Ukrajinu već uložila oko 70 milijardi evra, uz ogromne količine isporučenog naoružanja. U istoj rečenici, gotovo kao usput, otvorila je i pitanje političke odgovornosti aktuelnih lidera.
Posebno se osvrnula na nemačkog kancelara Fridriha Merca, navodeći da je čak pokrenuo temu slanja nemačkih vojnika, što je Vajdel ocenila kao potpun gubitak istorijske svesti. Pominjanje nemačkih tenkova u kontekstu Rusije opisala je kao ideju koja ne bi smela ni da se pojavi u ozbiljnoj raspravi.
„Tražićemo odštetu. Ukrajinci i Zelenski moraju da nam plate što su razorili naš gasovod. Zemlja koja nam je to uradila ne može biti naš prijatelj i to mora biti javno priznato“, poručila je Vajdel, dodajući da se zahtev za povraćaj potrošenih milijardi ne završava samo na političkoj deklaraciji.
Kako je naglasila, tu su i troškovi popravke Severnog toka, koji se, po njenom mišljenju, sistematski prećutkuju.
Ovakvi stavovi ne dolaze iznenada. Vajdel je i ranije kritikovala evropske lidere zbog, kako tvrdi, očiglednih dvostrukih standarda kada je reč o optužbama na račun Moskve za kršenje međunarodnog prava.
U tom okviru, povlačila je paralelu između postupaka ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsednika Donalda Trampa, tvrdeći da se slične akcije tumače potpuno drugačije u zavisnosti od političkog savezništva. Istovremeno je pozvala kancelara Merca da se prema tim pitanjima postavi na isti način, bez selektivnog moralisanja.
Iako su njene izjave izazvale oštre reakcije i nelagodnost u delu političkog establišmenta, one otvaraju pitanje koje se u Nemačkoj sve češće čuje van zvaničnih govornica: gde je granica finansijske i političke odgovornosti i ko će, na kraju, snositi posledice odluka donetih u kriznim godinama.
Odgovor na to pitanje, bar za sada, ostaje otvoren, a rasprava tek počinje da dobija punu težinu koju nosi.
